O reformi visokog obrazovanja u Srbiji

Ako se istorijski posmatra razvoj visokog obrazovanja u Srbiji, može se izvesti nekoliko zaključaka: - da je visoko obrazovanje u Srbiji bilo koncipirano na veoma konzervativnim osnovama, gde je uvek postojao stah od promena, kao i strah od uplitanja države u ovu oblast, a kao sinonim za državu je uvek bila vladajuća klasa, koja je obrazovanje koristila za postizanje svojih ličnih ciljeva, bez razmatranja šta to može značiti za državu kao zajednicu ljudi; - da se uvek smatralo da naše visoko obrazovanje od savršenstva deli samo nedostatak finansijskih sredstava, koji je uvek postojao; - postojao je veliki broj studentskih organizacija, ali njima često nije bio prioritet zaštita interesa studenata, već su delovali periodično, samo u trenucima kada je bilo potrebno uvesti još jedan vanredan ispitni rok, ili produžiti rok za upis studenata u narednu godinu i dr., a retko kad su delovali na nekom trajnijem planu, kao što je unapređivanje nastavnog procesa, revizija postojećeg stanja i njegova reforma itd. - početak devedesetih odlikuje raspad SFRJ, ratovi, ekonomsko razaranje zemlje, višegodišnje sankcije, pa ratno razaranje zemlje krajem devedesetih. Sve to se neminovno negativno odrazilo na sve sfere života ljudi u Srbiji, pa i na visoko obrazovanje i još više je doprinelo razvijanju fenomena 'odliva mozgova' i gubitak cele jedne generacije mladih, obrazovanih i sposobnih ljudi. - tek ulazak u dvadeset prvi vek je pružio tračak nade i slabo svetlo na kraju jednog dugog i tamnog tunela propadanja. Ranije sporadični pokušaji iniciranja promena, su tada postajali sve masovnija pojava. Nova generacija mladih se usudila odvažiti na prve korake ka napretku i evropskim integracijama. Ipak, želja za promenama nije ono što je našoj zemlji dovoljno da bi povratila svoj nekadašnji sjaj. Potrebna su konkretna delanja i istrajnost u njima, jer će se prvi rezultati pojaviti tek u predstojećim godinama, isto onako kako su devedesete godine, svoje negativne posledice reflektovale tek kada su prošle. Da bi napravili pomak i razvoj visokog obrazovanja u Srbiji, treba svakako da se vodimo uporednim rešenjima drugih, razvijenijih država, ali nećemo rešiti svoje probleme tako što ćemo samo mehanički inkorporirati njihove propise u naše Zakone i druge akte. Mora se voditi računa i o našoj prosvetnoj tradiciji. Ono što treba da nam je na umu je činjenica da mi ne stvaramo novo visoko obrazovanje, već da vršimo reviziju i reformu već dugo godina postojećeg, pa će zbog toga, možda ovaj veliki i težak posao biti još teži. Transparentnost promena, revizije i reforme, mora biti jasna i dostupna svima koji žele da se u nju uključe i daju joj svoj doprinos. Edukacija mladih, pa i ljudi drugih životnih dobi, je neophodna da bi se pospešio demokratski razvoj zemlje, njen ekonomski oporavak i razvoj svesti o istinskim vrednostima, čiji je značaj opao, pa i potpuno izgubljen u godinama ratova i izolacije. I, ako sve napred rečeno možemo staviti u jednu rečenicu, ona bi možda glasila - 'Čekaju nas godine velika iskušenja i ako uspemo da im odolimo, očekuje nas ogroman posao koji treba završiti, a posle možemo biti sigurni da dobri rezultati nikako ne mogu izostati!'.