Тут ипак қуртининг ингичка ипак толали дурагайлар олиш учун партеногенетик клонлардан фойдаланиш
Автор: Данияров Умирзак Тухтамурадович, Сохибова Нигора Садритдиновна
Журнал: Life Sciences and Agriculture.
Статья в выпуске: 1 (9), 2022 года.
Бесплатный доступ
Ипак толасининг сифатини ошириш учун танлаб олинган партеноклонлардан ипак қуртларнинг яшовчанлиги, пиллаларнинг ипак бериши ва пилла толасининг ингичкалиги бўйича 9пк ва АПК энг яхши клонлар эканлиги аниқланди. Дурагайлашда тут ипак қуртининг партеногенетик клонларидан фойдаланиш орқали пилла толасининг сифатини ошириш мумкинлиги исботланди. Клон-зотли дурагайлар учун мақбул (компонент)-зот сифатида АПК, 9пк партеноклонлари ва пилла толасининг юқори технологик хусусиятларига эга бўлган Я-120 зотидан фойдаланиш орқали дурагайларни 100 фоизлик тозаликка, юқори гетерозисликка ва ингичка ипак толага эга бўлишига эришиш мумкинлиги илмий асосланди.
Партеногенетик клонлар, уруғ, тут ипак қурти, пилла , пилла қобиғи, ипакчанлик, чувалиш, метрик рақам , ипак махсулоти
Короткий адрес: https://sciup.org/14124725
IDR: 14124725
Текст научной статьи Тут ипак қуртининг ингичка ипак толали дурагайлар олиш учун партеногенетик клонлардан фойдаланиш
Кириш. Бугунги кунда дунё бўйича 22 тадан ортиқ мамлакатда тирик пилла хом-ашёси тайёрланмоқда ва йилига ўртача 177,832 минг тонна ипак толаси ишлаб чиқаришга эришилмоқда. Етиштирилаётган ипак толасининг 82,1 фоизи Хитой Халқ Республикаси, 16,1 фоизи Ҳиндистон, 0,6 фоизи Ўзбекистон, 0,4 фоизи Тайланд, 0,3 фоизи Бразилия, 0,2 фоизи Вьетнам ва қолган 0,3 фоизи эса бошқа ипак етиштирувчи давлатлар улушига тўғри келади. Саноат ишлаб чиқариши учун ўта муҳим бўлган ингичка толали зот ва дурагайларни яратиш бўйича Япония, Хитой Халқ Республикаси, Ҳиндистон, Жанубий Корея ва Ўзбекистон каби пиллачилиги ривожланган давлатлар етакчи ўринни эгаллайди. [1;с.4-5]
Дунё миқиёсида тут ипак қуртининг юқори технологик ипак толаси берадиган зот ва дурагайларни яратишга алоҳида эътибор қаратилмоқда. Ипак толасини технологик белгилари бўйича танлаш, ипак толаси ва репродуктив, пилла маҳсулдорлик белгилари ўртасидаги корреляцион боғлиқликни аниқлаш ҳамда улардан селекция жараёнларда фойдаланиш орқали юқори самарадорликка эришилмоқда. Дунё ипак бозори ва ипак саноати талабларига жавоб берадиган толанинг технологик кўрсаткичлари юқори даражада бўлган зот ва саноат дурагайларини яратиш ҳамда тут ипак қурти генетикаси ва селекцияси жараёнларини такомиллаштириш муҳим илмий ва амалий аҳамиятга эга бўлиб ҳисобланади. Соҳани ривожлантириш бўйича Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги ПФ-4947-сон «Ўзбекистон Республикасини янада ривожлантириш бўйича Харакатлар стратегияси тўғрисида»ги Фармони, 2018 йил 20 августдаги ПҚ-3910-сон «Республикада пиллачилик тармоғидаги мавжуд имкониятлардан янада самарали фойдаланиш чора-тадбирлари тўғрисида»ги ва 2019 йил 31 июлдаги ПҚ-4411-сон «Пиллачилик тармоғида чуқур қайта ишлашни ривожлантириш бўйича қўшимча чора-тадбирлар тўғрисида»ги қарорлари ҳамда ҳар томонлама ривожланиб бораётган янги Ўзбекистонда саноат корхоналарини пилла хом-ашёси билан таъминлаш, айниқса жаҳон бозори конъюктурасини тез фурсатлар билан ўзгариб, истеъмолчиларнинг талаблари кучаяётган жараёнда, жаҳон бозорида ўзбек маҳсулотларига бўлган талабнинг ошаётганлигини инобатга олиб, экспортбоп ипак маҳсулотларни ишлаб чиқариш борасида ўта муҳим вазифалар амалга оширилмоқда. «..инновацион ғоялар, илмий ишланмалар, замонавий технологиялар ва илм-фан ютуқларини пилла етиштириш ва уни қайта ишлаш тармоғига йўналтириш самарадорлигини ошириш», шунингдек Ўзбекистон Республикасини 2022-2026 йилларга мўлжалланган Янги Ўзбекистоннинг тараққиёт стратегиясида қишлоқ хўжалигида илм - фан ва инновацияга асосланган тизимни такомиллаштириш асосий йўналишлар сифатида белгилаб берилган.
Материаллар ва услублар. Ишда тут ипак қуртининг партеногенетик клонларидан фойдаланилди. Сунъий партеногенез ёрдамида нормал уруғлантиришсиз алоҳида, ирсий хусусиятларига кўра идеал даражада бир хил бўлган клон-тизимларни яратиш ва узоқ вақт давомида кўпайтириш жуда осон. Улар, эгизаклар каби бир-бирига айнан ўхшаш ва ўзининг белгилари бўйича ичидан уруғланмаган тухумлари чиқариб олинган бошланғич урғочини такрорлайдиган урғочилардан иборат.
Партеногеник клонлар репродукцияси Б.Л.Астауров [5;с.240] услуби бўйича ўтказилди:
-
1. Капалакнинг узиб олинган қорнидан асосан овариолдан иборат ичидагилари сиқиб чиқарилади ва жўмракдан оқаётган сув тагига қўйиб, секин-аста бармоқлар билан ишқалаб, тўр элакдан ўтказилади. Тухумлар, тўр элакдан ўтиб, пастда турган шиша идишга тушади. Қоринчадан чиққан нарсаларнинг бошқа қисми элак устида қолади.
-
2. Ювилган ипак қурти уруғлари фильтр қоғозга юпқа қилиб сепилади ва 16-170С ҳароратда 10-12 соат давомида сақланади.
-
3. Шундан сўнг ипак қурти уруғи, қайноқ сув барча уруғларни ювиши кераклигини ҳисобга олиб, қаттиқ сиқиб боғланмаган икки қаватли дока тугунчага солинади. Ҳар бир тугунчага оддий қаттиқ қалам ёки қизил шарикли ручка билан имзоланган пергамент этикетка солиб қўйилади. Қиздириш 460С ҳароратли сувда амалга оширилади ва 18 дақиқа
-
4. Қиздирилган ва совутилган ипак қурти уруғлари фильтр қоғозга юпқа қилиб сепилади ва вентилятор тагида қуритилади. Вентилятор, ҳаво оқими фильтр қоғоздан уруғчаларни учириб кетмайдиган даражада узоқда бўлиши керак.
-
5. Қуритилган ипак қурти уруғлари ҳарорати 16-170С ва намлиги 90-95 % бўлган бинога ўтказилади ва у ерда 3 сутка сақланади.
давом этади. Қиздирилган уруғлар дарҳол 5-6 дақиқага хона ҳароратидаги (250С) сувга ўтказилади.
Олинган маълумотлар муҳокамаси. ИИТИ ипак қуртлари жаҳон коллекциясида мавжуд бўлган партеноклонлардан ипак қуртларнинг яшовчанлиги ва пиллаларнинг ипак бериши бўйича энг яхшилари 9пк ва АПК клонларидир. [4;с.24-27] Шу сабабли айнан шу клонлардан клонал-зотли дурагайларни яратиш учун танлаб олинди.
2015, 2016,2017 йилларда клонларнинг уруғлари инкубациялаштирилди ва ипак қуртлари 8 такрорланишда ҳар бирида 220донадан озиқлантирилди. Уларнинг биологик кўрсаткичлари 1-жадвалда келтирилган.
Жадвал 1
Партеногенетик клонларнинг йиллар бўйича биологик кўрсаткичлари
Зот номи |
Йиллар |
Ипак қурларининг яшовчанлиги, % |
Пилла оғирлиги, г |
Қобиқ оғирлиги, мг |
Ипакчанлиги% |
||||
X ±S x |
С v |
X ±S x |
С v |
X ±S x |
С v |
X ±S x |
С v |
||
АПК |
2015 |
95,3±3,3 |
9,8 |
1,53±0,06 |
3,5 |
325±9,1 |
6,2 |
21,2±0,8 |
3,2 |
2016 |
96,0±3,0 |
7,0 |
1,56±0,03 |
3,2 |
326±7,0 |
5,0 |
21,0±0,3 |
3,2 |
|
2017 |
92,0±2,9 |
8,8 |
1,44±0,06 |
4,0 |
274±6,1 |
4,5 |
19,0±0,4 |
3,0 |
|
9 пк |
2015 |
83,0±2,4 |
9,0 |
1,27±0,03 |
4,8 |
228±8,2 |
5,9 |
18,0±0,3 |
8,4 |
2016 |
94,1±1,2 |
6,9 |
1,50±0,03 |
3,5 |
320±6,9 |
5,2 |
21,3±0,3 |
4,0 |
|
2017 |
89,1±2,0 |
8,1 |
1,50±0,03 |
4,0 |
282±7,2 |
5,0 |
19,9±0,3 |
5,3 |
1-Жадвалдан партеноклонлар ўртача пиллали зотлар эканлиги кўриниб турибди – йиллар бўйича пилла вазни 1,27 дан 1,56 гача, қобиқ вазни 228 мг дан 326 мг гача ўзгариб туради. Ипак қуртларининг яшовчанлиги етралича юқори (83,0.- 96,0). Бироқ сўнгги йилларда тут экинзорлари ўғитланмаётганини ҳисобга олсак, бу муқаррар озуқа сифатига таъсир кўрсатади ва тут ипак қуртининг биологик кўрсаткичларини пасайтиради. Пиллаларнинг 18,0% - 21,3% ипак бериши урғочи тут ипак қуртларига хос, клонлар эса, ўзингизга маълум, фақат бир жинсга – урғочи жинсига мансуб. Жадвал маълумотлари яна шу ҳақда далолат берадики, биологик белгиларнинг вариациялари катта эмас ва бу партеногенетик клонларнинг бир хиллигини тасдиқлайди. Константлик (тугалланган табиатда ажойиб хусусият) селекцияга тўсқинлик қилади, чунки биринчи партеногеник генерациядан бошлаб генотипик ўзгарувчанлик ва у билан бирга танлаш эҳтимоли чиқиб кетади. Шу билан бирга умуман олганда яхши партеноклонлар баъзида кўп катта бўлмаган корректировкага муҳтож бўлади. Гарчи бу қийин бўлса ҳам [151;с.12-154],уни амалга ошириш мумкин. Бизнинг ишимизда асосий биологик кўрсаткичларни яхшилаш фақатгина зарур гигротермик шароитларга қатъий амал қилиш ва озуқа сифатини яхшилаш ҳисобигагина юришиши мумкин.
Иш жараёнида шунингдек партеногенетик клонлар пилла толасининг технологик хусусиятлари ўрганилди (2-жадвал.).
Жадвал 2
Тадқиқ қилинаётган партеноклонлар пилла толасининг технологик хусусиятларини синашнинг йиллар бўйича натижалари
Зот-лар номи |
Йил-лар |
қуруқ пилла вазни г |
Чиқиши, % |
Толанинг метрик рақами |
ИТУЙУ, м |
Тола-нинг умумий узунлиги, м |
|
Ипак хомаш ёнинг |
Ипак маҳсулотларнинг |
||||||
АПК |
2015 |
0,642 |
40,95 |
46,24 |
3514 |
758 |
952 |
2016 |
0,648 |
41,01 |
46,72 |
3323 |
821 |
970 |
|
2017 |
0,620 |
42,37 |
46,91 |
3520 |
802 |
986 |
|
9 ПК |
2015 |
0,814 |
42,23 |
49,36 |
3335 |
900 |
1215 |
2016 |
0,709 |
41,35 |
47,93 |
3347 |
975 |
1126 |
|
2017 |
0,737 |
43,37 |
48,35 |
3370 |
910 |
1115 |
2-Жадвалдан кўриниб турганидек, клонлар ипак толаси ингичкалигининг юқори кўрсаткичлари билан ажралиб туришади (АПК нинг метрик номери - 3323-3520, 9ПКники - 3335-3370). Бироқ, клонлар урғочи бўлганлиги сабабли қуруқ пилла вазни (АПК- 0,620-0,648 г, 9ПК - 0,709-0,814г) ва ипак маҳсулотларнинг чиқиши (АПК-46,24-47,91, 9ПК-47,93-49,36) икки жинсли зотларникига қараганда паст. Хулоса қилиб айтганда ипак толасининг сифатини ошириш учун танлаб олинган партеноклонлардан ипак қуртларнинг яшовчанлиги, пиллаларнинг ипак бериши ва пилла толасининг ингичкалиги бўйича 9пк ва АПК энг яхши клонлар эканлиги аниқланди. Дурагайлашда тут ипак қуртининг партеногенетик клонларидан фойдаланиш орқали пилла толасининг сифатини ошириш мумкинлиги исботланди. Клон-зотли дурагайлар учун мақбул (компонент)-зот сифатида АПК, 9пк партеноклонлари ва пилла толасининг юқори технологик хусусиятларига эга бўлган Я-120 зотидан фойдаланиш орқали дурагайларни 100 фоизлик тозаликка, юқори гетерозисликка ва ингичка ипак толага эга бўлишига эришиш мумкинлиги илмий асосланди.
АДАБИЁТЛАР
-
1. Azizov B. et al. Clinical characteristics of patients with HIV/AIDS //OOO «Maxliyo-shifo» & V. – Т. 46.
-
2. Azizov B. S., Ismailova G. A. Sensitivity of skin microflora to antibacterial medications administered to patients with different status of HIV //Likars' ka Sprava. – 2010. – №. 5-6. – С. 124-128.
-
3. Baram N. I. et al. Immunomodulating activity of gossypol derivatives //Chemistry of Natural Compounds. – 1988. – Т. 24. – №. 5. – С. 547-550.
-
4. Ismailova G. A., Khegai O. A. IMMUNO-ENDOCRINE MECHANISMS OF REPRODUCTIVE FUNCTION DISORDERS IN WOMEN WITH AUTOIMMUNE THYROIDITIS AND APPROACHES TO THE THERAPY //Central Asian Journal of Medicine. – 2020. – Т. 2020. – №. 3. – С. 65-91.
-
5. Ismailova G. A., Tukhvatullina Z. G., Yuldashev K. A. The use of new agent with immunomodulatory and antiinflammatory activity in the dermatology //Journal of the European Academy of Dermatology and Venereology. – 1995. – №. 5. – С. S160.
-
6. Khalidova K. H., Ismailova G. A. Pathomorphosis of the classical Caposi's sarcoma: anamnesis, catamnesis, clinics //Likars' ka Sprava. – 2011. – №. 3-4. – С. 87-91.
-
7. Khalidova K., Ismailova G. TNF-alpha, IL-6 and IL-8 in patients with idiopathic type of Kaposi's sarcoma //JOURNAL OF THE EUROPEAN ACADEMY OF DERMATOLOGY AND VENEREOLOGY. – 111 RIVER ST, HOBOKEN 07030-5774, NJ USA : WILEY, 2019. – Т. 33. – С. 63-63.
-
8. Sokhibova N.S.Rahmonova.X.E. «Feeding of silkworm and the influence of feed amount
cocoon productivity, heredity and technological peculiarities». Life Sciences and Agriculture №2 2020 Б.91-97 ISSN2181-0761
-
9. U.Daniyarov ,A.Suvonova, Sokhibova N.S, Creation of inbred systems with a choice of plus and minus on the viability of silkworms with the best combination value. Scientific research results in pandemic conditions (COVID-19) Shawenee, USA 2020 821-826
-
10. Астауров Б.Л. Искусственный партеногенез у тутового шелкопряда (экспериментальное исследование). //М-Л, Изд-во АН СНГ, 1940. -С.240.
-
11. Данияров У.Т Ларькина Е.А.,Якубов А.Б., Использование партеногенетических клонов для повышения качества коконной нити тутового шелкопряда // Интернаука научный журнал.- Россия, 2018.- №12(46).- С. 49-50.
-
12. Данияров У.Т., Ларькина Е.А., Якубов А.Б Использование инбредных линий для улучшения качества коконной нити тутового шелкопряда //Бюллетень науки и практики. -Россия, 2018.
-
13. Е.А.Ларькина, А. Б.Якубов, У.Т.Данияров «Генетический фонд мировой коллекции тутового шелкопряда Узбекистана» Каталог. Ташкент 2012.
-
14. Ларькина Е.А., Якубов А.Б, Данияров У.Т. Улучшение репродуктивных призников тутового шелкопряда у пород компонентов компонентности тонкошелковистых гибридов // The Way of Science International scientific journal - Россия , 2017. - №4 (38). - С. 31-33.
-
15. Ларькина Е.А., Якубов А.Б., Данияров У.Т. Каталог. Генетический фонд мировой коллекции тутового шелкопряда Узбекистана. -Ташкент, 2012.-С.4-66.
-
16. Струнников В.А., Якубов А.Б., Курбанов Р.К., Пашкина Т.А., Насриддинова С.В., Исматуллаев А.А. Рекомендация по получению клональнопородных промышленных гибридов тутового шелкопряда. //Ташкент, 1992. –С.1-4.
-
17. Струнникова Л.В. Разработка технически простых способов активации яиц тутового шелкопряда к партеногенетическому развитию. //Автореферат канд.дисс. Москва, 1981 г.-С.1-26.
-
18. У.Т.Данияров Ипак маҳсулотлари сифатини яхшилаш учун тут ипак қуртининг ( bombyx mori L. ) ингичка толали зотларини танлаш ва дурагайларини яратиш.// докторлик автореферат. Тошкет 2019 й. 4-5-б.
-
19. Якубов А.Б., Ларькина Е.А, Данияров У.Т. Результаты изучения генетической природы двигательной активности тутового шелкопряда //Узбекский биологический журнал. - Ташкент, 2010. -№5. - С.45-49.
Список литературы Тут ипак қуртининг ингичка ипак толали дурагайлар олиш учун партеногенетик клонлардан фойдаланиш
- Azizov B. et al. Clinical characteristics of patients with HIV/AIDS //OOO «Maxliyo-shifo» & V. – Т. 46.
- Azizov B. S., Ismailova G. A. Sensitivity of skin microflora to antibacterial medications administered to patients with different status of HIV //Likars' ka Sprava. – 2010. – №. 5-6. – С. 124-128.
- Baram N. I. et al. Immunomodulating activity of gossypol derivatives //Chemistry of Natural Compounds. – 1988. – Т. 24. – №. 5. – С. 547-550.
- Ismailova G. A., Khegai O. A. IMMUNO-ENDOCRINE MECHANISMS OF REPRODUCTIVE FUNCTION DISORDERS IN WOMEN WITH AUTOIMMUNE THYROIDITIS AND APPROACHES TO THE THERAPY //Central Asian Journal of Medicine. – 2020. – Т. 2020. – №. 3. – С. 65-91.
- Ismailova G. A., Tukhvatullina Z. G., Yuldashev K. A. The use of new agent with immunomodulatory and antiinflammatory activity in the dermatology //Journal of the European Academy of Dermatology and Venereology. – 1995. – №. 5. – С. S160.
- Khalidova K. H., Ismailova G. A. Pathomorphosis of the classical Caposi's sarcoma: anamnesis, catamnesis, clinics //Likars' ka Sprava. – 2011. – №. 3-4. – С. 87-91.
- Khalidova K., Ismailova G. TNF-alpha, IL-6 and IL-8 in patients with idiopathic type of Kaposi's sarcoma //JOURNAL OF THE EUROPEAN ACADEMY OF DERMATOLOGY AND VENEREOLOGY. – 111 RIVER ST, HOBOKEN 07030-5774, NJ USA : WILEY, 2019. – Т. 33. – С. 63-63.
- Sokhibova N.S.Rahmonova.X.E. «Feeding of silkworm and the influence of feed amount cocoon productivity, heredity and technological peculiarities». Life Sciences and Agriculture №2 2020 Б.91-97 ISSN2181-0761
- U.Daniyarov ,A.Suvonova, Sokhibova N.S, Creation of inbred systems with a choice of plus and minus on the viability of silkworms with the best combination value. Scientific research results in pandemic conditions (COVID-19) Shawenee, USA 2020 821-826
- Астауров Б.Л. Искусственный партеногенез у тутового шелкопряда (экспериментальное исследование). //М-Л, Изд-во АН СНГ, 1940. -С.240.
- Данияров У.Т Ларькина Е.А.,Якубов А.Б., Использование партеногенетических клонов для повышения качества коконной нити тутового шелкопряда // Интернаука научный журнал.- Россия, 2018.- №12(46).- С. 49-50.
- Данияров У.Т., Ларькина Е.А., Якубов А.Б Использование инбредных линий для улучшения качества коконной нити тутового шелкопряда //Бюллетень науки и практики. - Россия, 2018.
- Е.А.Ларькина, А. Б.Якубов, У.Т.Данияров «Генетический фонд мировой коллекции тутового шелкопряда Узбекистана» Каталог. Ташкент 2012.
- Ларькина Е.А., Якубов А.Б, Данияров У.Т. Улучшение репродуктивных призников тутового шелкопряда у пород компонентов компонентности тонкошелковистых гибридов // The Way of Science International scientific journal - Россия , 2017. - №4 (38). - С. 31-33.
- Ларькина Е.А., Якубов А.Б., Данияров У.Т. Каталог. Генетический фонд мировой коллекции тутового шелкопряда Узбекистана. -Ташкент, 2012.-С.4-66.
- Струнников В.А., Якубов А.Б., Курбанов Р.К., Пашкина Т.А., Насриддинова С.В., Исматуллаев А.А. Рекомендация по получению клональнопородных промышленных гибридов тутового шелкопряда. //Ташкент, 1992. –С.1-4.
- Струнникова Л.В. Разработка технически простых способов активации яиц тутового шелкопряда к партеногенетическому развитию. //Автореферат канд.дисс. Москва, 1981 г.- С.1-26.
- У.Т.Данияров Ипак маҳсулотлари сифатини яхшилаш учун тут ипак қуртининг (bombyx mori L.) ингичка толали зотларини танлаш ва дурагайларини яратиш.// докторлик автореферат. Тошкет 2019 й. 4-5-б.
- Якубов А.Б., Ларькина Е.А, Данияров У.Т. Результаты изучения генетической природы двигательной активности тутового шелкопряда //Узбекский биологический журнал. - Ташкент, 2010. -№5. - С.45-49.