Утицаји бављења спортом на психофизички развој младих спортиста

1.    УВОД1

Потрага за личним идентитетом је у основи интересовања сваког адолесцената. Као истраживачи непознатог адолесценти експериментишу новим понашањима и испробавају нове могућности. Уз правилно усмеравање, они развијају вештине које су им потребне да постану одговорни и брижни када одрасту. Организовани спорт и физичка активност младима пружа могућност да се изразе, што је од пресудног значаја у процесу откривања. Они помажу адолесцентима да развијају вештине комуникације, преговарања и лидерства, као и да испитују и унапређују своје способности, чиме повећавају самопоуздање. Они помажу младима да успоставе везе са одраслима и између себе, чиме се ствара осећај заједништва и припадања.

Спорт по својој природи није ни добар ни лош. Истина, он има извнредан потенцијал да позитивно утиче на комплетан физички, психолошки и социјални развој деце, али има и своју тамну страну која се огледа у бројним ексцесима и непримереном понашању одраслих према деци спортистима. Иако се о негативним утицајима бављења спортом нерадо и мало говори, последице нестручног и непедагошког рада тренера, као и великог притиска преамбициозних родитеља, могу бити врло озбиљне и забрињавајуће [1].

Бавећи се спортом, уз родитељску подршку и безусловну љубав, деца ће стећи знања и вештине корисне за будући живот: научиће како да се носе са победама и поразима, да поштују правила фер плеја и спортског понашања, изградиће добар спортски карактер, постати толерантнија и саосећајнија, стећи самопоштовање и сигурност, развити навике здравог живљења, постати успешнији и задовољнији чланови друштва [1].

„Једна од предности спорта јесте то што се млади повезују. Спорт помаже младима да отклањају разлике и решавају проблеме. Млади могу да промене своје ставове бавећи се спортом. Неки играчи који су били у бандама и наоружаним формацијама, користили алкохол, пљачкали и силовали, сада су постали уважени спортисти и активни припадници друштва.” (Салах Хусеин Васуге, члан спортског клуба у Џохару, Сомалија)

Предмет рада је анализа позитивног и негативног утицаја спорта на развој младих спортиста.

Циљ рада је да се укаже на вишеструки позитиван утицај бављења спортом на психо-физички развој младих и његове улоге у развоји личности спортисте.

Основна хипотеза Х1 - Омасовљењем спортских активности добићемо физички здравију, социјално интелигентнију, способнију омладину, победничког духа и високих моралних вредности.

2.    ПОЗИТИВАН УТИЦАЈ СПОРТА НА ПСИХОЛОШКИ РАЗВОЈ МЛАДИХ

Деца и млади воле спорт због њега самог, због игре и узбуђења које им пружа, изазова надметања, задовољства учествовања, радости победе и туге пораза. Игра деци даје подстицај и физичку активност који су им потребни да развијају мозак за будуће учење. Кроз игру, рекреацију и спорт деца и омладина уче да расуђују и критички мисле док изналазе решења за проблеме.

Млади спортисти кроз спорт негују дух пријатељства, солидарности и фер игре, уче се тимском раду, самодисциплини, поверењу, поштовању других, лидерству и вештинама савладавања проблема. Бављење спортом помаже младим људима у суочавању са изазовима и припрема их да преузму лидерске улоге у својим заједницама. Игре са правилима и неизбежан тимски рад имају важну улогу за децу школског узраста. Они им помажу да развију сопствене физичке вештине и да вежбају сарадњу, узајамно разумевање и логичко мишљење. Они их уче како се треба смењивати са члановима своје екипе, како треба делити заједничко, поштовати своје вршњаке и уважавати правила.

Истраживања показују да бављење спортом може бити веома корисно и да подстиче одговорно

• А. Гавриловић, И. Гајић

3.    ИСТРАЖИВАЊЕ

социјално понашање, бољи школски успех, усвајање моралних вредности и навика здравог живљења.

Спорт је простор у коме се вежба за живот.

Узорак испитаника чинио је 141 ученик мушког пола основних школа на Врачару. Испитаници су подељени у две групе, прву групу чинили су испитаници који се баве спортом три и више година (79), док су другу групу чинили испитаници који се не баве спортом (62). За утврђивање постуралног статуса коришћена је модификована метода Наполеона Воланског према Радисављевићу [2].

Приликом процењивања давале су се оцене: оцена 0, ако нема одступања; оцена 1, ако има извесних одступања и оцена 2, показује да је одступање изразито [3].

Статус ухрањености испитаника утврђен је индексом телесне масе (ИТМ, тј. БМИ).

Индекс телесне масе израчунат је као однос телесне масе у килограмима и квадрата телесне висине изражене у метрима - БМИ=ТМ/ТВ2 - кг/м2 [4].

Испитана је процентуална заступљеност постуралних поремећаја кичменог стуба укупног узорка испитаника (Кифоза, Лордоза, Кифо-лордоза, Равна леђа, Криласте лопатице, Лева грудна сколиоза, Десна грудна сколиоза, Лева слабинска сколиоза, Десна слабинска сколиоза, Лева грудно-слабинска сколиоза, Десна грудно-слабинска сколиоза, Компенза торна сколиоза) .

Бројчана и процентуална заступљеност постуралних поремећаја грудног коша и доњих екстремитета укупног узорка испитаника (Издубљене груди, Испупчене груди, Равне груди, „X“ ноге, „О“ ноге, Хиперекстензија ногу, Равно стопало, Издубљено стопало)

Процентуална заступљеност категорија ухрањености укупног узорка испитаника.

Процентуална заступљеност категорија ухрањености испитаника који се баве спортом и неспортиста.

Процентуална заступљеност држања лопатица испитаника који се баве фудбалом и неспортиста.

4.    ДИСКУСИЈА

На основу добијених резултата у овом истраţивању моţе се закључити да се најчешће јављају постурални поремећаји криласте лопатице, равно стопало и „X“ ноге и код спортиста и код неспортиста.

Статистички значајне разлике између фудбалера и неспортиста нађене су код постуралног поремећаја криласте лопатице.

Тако добијени резултати показују значајан проценат овог постуралног поремећаја и код неспортиста.

Већи проценат неспортиста je имао лоше или изразито лоше држање лопатица.

Што се тиче ухрањености испитаника, највећи проценат чине нормално ухрањени испитаници, затим прекомерно ухрањени, гојазни, па неухрањени.

Спорт и бизнис, 4

Када се упореде спортисти и неспортисти, већи проценат чине нормално ухрањени спортисти, док је више прекомерно гојазних и гојазних испитаника који се не баве спортом.

Испитаници који се активно баве спортом не разликују се од њихових вршњака који се не баве спортом у погледу висине тела, међутим, њихов индекс телесне масе (БМИ) је значајно нижи, што се поклапа са резултатима добијеним у овом истраживању.

• 4.1.    Закључци истраживања

5.    КОРИСТИ ОД БАВЉЕЊА СПОРТОМ КОД ДЕЦЕ И МЛАДИХ

Повећана физичка активност деце обично резултира нижом телесном масом и нижим индексом телесне масе, што је потврђено од стране антропометријских мерења у овом истраживању.

За узврат, низак ниво физичке активности доводи до прекомерне ухрањености и гојазности.

Деца која се баве спортом имају значајно боље држање тела и мање последичних деформитета у односу на вршњаке који нису спортисти.

Објективне предности учешћа у спорту за децу и адолесценте су бројне и обухватају више домена, укључујући физички, физиолошки и друштвени развој. Пре свега, учешће у спорту подстиче снажну физичку активност и потрошњу енергије.

Због седентарног животног стила гојазности у детињству се утростручила што може довести до дугорочних здравствених последица, укључујући дијабетес, болести срца, висок крвни притисак, рак, астму, мишићноскелетну дисфункцију и бол….

Истраживања су показала да је гојазност у детињству добар предиктор гојазности одраслих особа [5] и процењује се да ће једна трећина деце рођена после 2000. године добити дијабетес у неком тренутку у свог живота због тенденције смањења физичке активности и претежно седалног начина живота уз рачунар [6]. Показало се да организовани спортови помажу у прекиду злогласног циклуса неактивности и нездравог начина живота побољшавајући потрошњу калорија, повећавајући вријеме одвојено од забавних медија и минимизирање непотребних лоших навика као што су конзумирање грицкалица. Савремени животни стил запослених родитеља довео је до појаве феномена “оброка у покрету”, тј. брзе хране, веома често велике калоријске вредности са много масти и шећера.

Поред промовисања кретања, омладински спортови пружају место за учење, вежбање и развој основних моторичких вештина. Успешно стицање моторичке способности у младости побољшава вероватноћу будућег успешног учешћа у тој активности у одраслом добу [7].

Центар за Контрола болести је доказао позитивну корелацију између ученика који су учествовали у високим нивоима физичке активности и побољшаног академског постигнућа, смањио се ризик од

• А. Гавриловић, И. Гајић

• 5.1    Физичке користи од бављења спортом код деце

срчаних болести и дијабетеса, побољшао контролу телесне тежине и мање психолошких дисфункција. [8] И обратно, деца која су гојазна често имају слабији квалитет живота, потешкоће у учењу, смањено самопоуздање и изложена су друштвеној дискриминацији [9,10].

Поред тога што утиче на физичко здрављеиИ отклањање негативних последица гојазности, учешће младих у спорту може такође утицати на друго високоризично понашање дечака и девојчица. И мушки и женски спортисти у веома малом проценту упражњавају лоше навике као што су пушење, конзу мирање алкохола и узимање дроге [11].

Године 2009. Фондација за женске спортове објавила је ажурирану верзију “Њен живот зависи од тога”, истраживачки пројекат заснован на доказима који наглашава важну улогу коју физичка активност и спорт играју у животу дјевојчица и жена. Овај извјештај наглашава предности у погледу здравља и благостања које су искусиле физички активне девојке. Промовисање вежбања код младих жена је пресудно јер већина девојака не предузима препоручени ниво дневне телесне активности [12]. Позитивне здравствене користи за физички активне младе девојке од повећане физичке активности и учешћа у спорту укључују смањени ризик за развој рака дојке, остеопорозе, срчане болести и гојазност, смањује стопу тинејџерске трудноће, вођење незаштићених сексуалних односа, пушење, употребу дрога и далеко је мања стопа самоубиства [11]. Дјевојчице које учествују у спорту мање су депресивне, имају веће академске циљеве, веће самопоуздање и бољу слику сопственог тела [10].

• •    Побољшава спремност, снагу, флексибилност и координацију.

• •    Побољшава опште здравље и помаже контроли телесне тежине.

• •    Развија широк опсег моторичких способности.

• •    Формира здрава понашања која ће остати током целог живота [1].

Социјалне добробити од бављења спортом код деце:

• •    Развија вештине комуникације и унапређује међуљудске односе.

• •    Развија вештине руковођења и сарадње.

• •    Ствара трајна пријатељства.

• •    Повећава спремност за прихватање одговорности и обавеза.

• •    Учи организационим вештинама, несебичности и спремности да се дели са другима.

• •    Развија радне навике.

• •    Развија спортско понашање, фер плеј и спортски карактер

• •    Учи како се носити са победама и поразима.

• •    Омогућава формирање и развијање одговорности за преузимање ризика [1].

• 5.2    Личне добробити од бављења спортом код деце

Спорт и бизнис, 4

• •    Уживање и забава (у игри, дружењу, такмичењу, изазовима).

• •    Унапређује (побољшава и повећава) самопоштовање и самопоуздање.

• •    Побољшава способност концентрације и пажње; олакшава постизање бољих резултата у школи.

• •    Учи самодисциплини, залагању, истрајности и одговорности.

• •    Развија моралне врлине – поштење, искреност, правичност, емпатичност, великодушност, поштовање других.

• •    Развија оријентацију на постигнуће и максимално коришћење личних потенцијала.

• •    Развија способност моралног резоновања и одлучивања.

• •    Учи како да се носи са притисцима и стресом.

• •    Подстиче понашања која су повезана са здрављем, нпр. навике правилне исхране, редовног вежбања.

• •    Смањује вероватноћу формирања нездравих навика као што је пушење, конзумирање алкохола или дроге [1].

• 5.3    Добробити за родитеље

• •    Више се укључују у живот деце тако што са њима деле више њиховог искуства.

• •    Схватају да се њихова деца забављају, да су активна и здрава.

• •    У сваком тренутку знају где су им деца, да су на сигурном, под контролом одраслих стручњака, да су безбедна, да уче и да се забављају.

• •    Бављење спортом подразумева здравију децу, а то значи и смањење трошкова њиховог лечења.

• •    Деца која се баве спортом снажније су оријентисана на постигнуће

• •    Деца која се баве спортом стичу веће обаразовање и имају боље школске оцене

• •    Спорт помаже у развоју навика здравог понашања које подстичу дужи и здравији живот и опште благостање

• •    Спорт је средство превенције асоцијалних облика понашања као што је делинквенција, криминал, агресивност, удруживање у криминалне групе итд. [1].

6.    ЗАКЉУЧАК

Потребно је да се деца активно укључе у физичке активности, и то што раније како би се радило на превенцији и отклањању гојазности, неухрањености и постуралних поремећаја.

Стога је потребно едуковати и децу и родитеље о значају различитих физичких активности и њених позитивних ефеката на целокупан раст, развој и здравље деце.

• А. Гавриловић, И. Гајић

Спорт и рекреација треба да буду основни део живота деце, упркос узнемиравајућим знацима у омладинској спортској култури. Спорт пружа средство за физичку активност, развијање пријатељства и учење развојних вештина у свим доменима. У тренутном окружењу гојазности у детињству, подстицање активности је од виталног значаја за здравље и добробит деце. Многе здравствене предности за децу свих узраста који учествују у свакодневној физичкој активности су добро документовани. Организовани омладински спортови, када су фокусирани на основе, а ту спада забава, дружење, игра олакшавају физичку активност уз пружање ужитка за младе спортисте. Подстицање позитивног омладинског спортског искуства је акумулација више фактора, односно усклађивање спремности детета са захтевима спорта, позитивног понашања од тренера и родитеља, реалистичног постављања циљева и одговарајућих метода за смањење и управљање повредама.

Смањивање спортског исцрпљивања је неопходно за одржавање спортског учешћа и омогућавање физичке активности у одраслом добу. Изазови са којима се суочавају одрасли спортистиу препознају потребу да се олакшају промене у спортској култури омладине Чини се да је нагласак на забави док се успоставља равнотежа између физичке кондиције, психолошког благостања и доживотних часова за здрав и активан животни стил суштински важан за успех.

Омасовљењу спорта за младе, неопходна је сарадња између родитеља, тренера, наставника, здравствених радника, лидера заједнице и политичара. Као друштво морамо промијенити филозофију омладинског спорта од негативног окружења до позитивног у којем већина деце може успети, имати користи и одржати своје учешће у спорту. Организовано учешће у спорту мора бити доступно свим младим људима, без обзира на пол или социоекономски статус.

Омладински спортови морају у основи имати забаву и максимизирати физички, психолошки и друштвени развој за своје учеснике. Политика и смернице којима се успоставља оквир за омладински спорт треба имплементирати на основу научних сазнања., успостављање неке формалне врсте Државно законодавство може помоћи у побољшању безбедности у спорту за младе спортисте обезбеђивањем одговарајућег оквира за учешће у омладинским спортовима.

Спорт и бизнис, 4