Aktuelizacija ekonomske diplomatije u procesu mondijalizacije i globalizacije

Od posebnog interesa, u narednom tekstu, jeste ekonomska diplomatija (ta sintagma najčešće zamenjuje ostale) koja spaja dve bitne sfere društva: ekonomiju i politiku, odnosno diplomatiju. Ekonomska diplomatija uključuje politiku, diplomatiju, ekonomiju, biznis, menadžment, marketing, svetsko tržište, odnos s javnošću, informativnu delatnost i drugo. Svrha ekonomske diplomatije je baš ono što može da obezbedi poslovna diplomatija i diplomatska poslovnost a to je efikasan posao, efektna uspešnost i sigurnost profita, investicija i tržišta. S obzirom na to da svaki posao ima određenost, izvesnost i završenost, jasno je da su poslovna diplomatija i diplomatska poslovnost najvažniji oblici ekonomske diplomatije. Ovo je posebno slučaj u savremenim mondijalističkim i globalističkim procesima gde svaki posao ima svoju određenost, gde je njegov uspeh izvestan (nije nemoguć) i gde se započeti posao završava u određenom, okončanom vremenu trajanja. Početak 21. veka je obeležen opštim procesom mondijalizma i globalizacije. Mondijalizam je definisan u smislu objedinjavanja funkcija više država na širem svetskom planu po kome se država, koja se na to slobodno opredelila, ograničava u delu njenih samostalnih funkcija (UN, EU, G-8 i dr.). Globalizacija definisana u smislu regulisanja jedinstvenog svetskog tržišta kapitala, roba, rada i znanja koje se uspostavlja snagom objektivnih ekonomskih zakonitosti, koju države prihvataju svojim slobodnim opredeljenjem (STO, MMF, MOR i dr.). Ekonomskoj diplomatiji zato treba dati status i ulogu u političkom sistemu koji odgovara ulozi države u procesu mondijalizacije i globalizacije, dakle, samostalna uloga prema spolja, ne uloga koja je rezultat internih odnosa snaga države.