Krivična odgovornost pravnih lica

U radu je razmatran problem, odnosno pitanje kojim se bave gotovo sve države u svetu, a to je pitanje krivične odgovornosti pravnih lica. Države, koje pripadaju Common law, većinom poznaju odgovornost pravnih lica za krivična dela u obliku corporate liability, koja se unekoliko razlikuje od kontinentalne. Da je pitanje krivične odgovornosti pravnih lica jedan zaista kompleksan pravni problem, ukazuje i činjenica da je odbor ministara Saveta Evrope još 1988. godine preporučio uređenje pitanja odgovornosti pravnih lica za krivična dela. Nakon ove preporuke usledili su brojni dokumenti Saveta Evrope sa istim zahtevom, što ukazuje na to da će odgovornost pravnih lica za krivična dela morati u svojim zakonodavstvima da utvrde sve države članice Saveta Evrope i Evropske unije. Sama ideja krivično-pravnog kažnjavanja pravnih lica, uz istovremeno kažnjavanje odgovornog lica, javlja se kao posledica pojave oblika kriminala koji se ne mogu sprečiti kažnjavanjem pojedinca, iako je zabrana rada pravnog lica veoma delotvorna mera. Primer jednog takvog dela jeste organizovani privredni kriminal protiv životne sredine i zdravlja ljudi. Mera zabrane rada pravnog lica jeste efikasna, ali samo u preventivnom smislu, zato što se ovom merom teško mogu kazniti pravi krivci, odnosno zaista krivi pojedinci. Upravo će se cilj kažnjavanja pravih krivaca u ovakvim slučajevima ostvariti primenom Zakona o odgovornosti pravnih lica za krivična dela. Donošenje Zakona o odgovornosti pravnih lica za krivična dela bilo je neophodno i radi usaglašavanja sa pravnom standardima sadržanim u mnogobrojnim relevantnim međunarodnim dokumentima, kao i radi ujednačavanja sa već postojećim krivičnim zakonodavstvima u državama članicama Evropske unije, koja već regulišu pitanje odgovornosti pravnih lica za krivična dela.