Правни оквир режима дужне пажње одрживости као нови стандард корпоративне одговорности
Журнал: Pravo - teorija i praksa @pravni-fakultet
Рубрика: Review paper
Статья в выпуске: 3 vol.43, 2026 года.
Бесплатный доступ
Развој режима дужне пажње одрживости у праву Европске уније отворио је дебату о томе да ли овај регулаторни оквир уводи нови стандард корпоративне одговорности или представља проширење постојећих концепата професионалне и фидуцијарне пажње. Циљ је анализирати правни оквир режима дужне пажње одрживости, успостављеног Директивом (ЕУ) 2024/1760 о дужној пажњи корпоративне одрживости, који уводи квалитативно нови стандард корпоративне одговорности. Налази указују на то да режим дужне пажње одрживости уводи превентивни и процедурални модел управљања ризицима који проширује релевантну сферу одговорности компанија на ланце вредности. Иако одређени нормативни елементи компатибилни са овим приступом већ постоје у праву Републике Србије, постојећи правни оквир не препознаје такав системски модел одговорности.
Короткий адрес: https://sciup.org/170213793
IDS: 170213793 | УДК: 347.72:502.131.1 | DOI: 10.5937/ptp2603155V
Legal framework of sustainability due diligence regime as a new standard of corporate responsibility
The development of the sustainability due diligence regime in European Union law has opened a debate on whether this regulatory framework introduces a new standard of corporate responsibility or represents an extension of the existing concepts of professional and fiduciary diligence. The objective of our paper is to analyze the legal framework of the sustainability due diligence regime, established by Directive (EU) 2024/1760 on corporate sustainability due diligence, which introduces a qualitatively new standard of corporate responsibility. The findings indicate that the sustainability due diligence regime introduces a preventive and procedural model of risk management that extends the relevant sphere of responsibility of companies to value chains. Although certain normative elements compatible with this approach already exist in the law of the Republic of Serbia, the existing legal framework does not recognize such a systemic model of responsibility.
