Zakon o zaštiti potrošača

Uvod

Narodna Skup{tina Republike Srbije je 16. septembra 2005. godine usvojila Zakon o za{titi potro{a~a. Zakon je objavljen u “Slu`benom glasniku R. Srbije”, br. 79/05. Zakon sadr`i jedanaest odeljaka u kojima je raspore|en 81 ~lan. Odelj-ci su: 1) Osnovne odredbe (1-4); 2) Za{tita `ivota, zdravlja i sigurnost potro{a~a (5-10); 3) Za{tita ekonomskih interesa potro{a~a (11-35(; 4) Posebni oblici za{ti-te potro{a~a u oblasti usluga (36-43); 5) Tipski ugovori (44-46); 6) Informisanje i obrazovanje potro{a~a (46-57); 7) Naknada {tete (58-62); 8) Nacionalni program i subjekti za za{titu (63-70); 9) Nadzor (71-76); 10) Kaznene odredbe (77-79) i 11) Zavr{ne odredbe (80-81).

Danom stupanja na snagu ovog Zakona prestao je da va`i Zakon o za{titi po-tro{a~a (“Sl. list SRJ”, br. 37/02).

Kratak pregled pravnih normi sadr`anih u Zakonu o za{titi potro{a~a

Osnovnim odredbama Zakona se reguli{u predmet i osnovna prava potro{a-~a. Predmet Zakona je pravno ure|enje osnovnih prava potro{a~a, te na~ina ostvarivanja i za{tite tih prava, kao i primena eti~kih na~ela. U osnovna prava potro{a-~a spadaju:

• 1)    pravo na zadovoljavanje osnovnih potreba – dostupnost najnu`nijih proizvoda i usluga, hrane, ode}e, obu}e i stambenog prostora, zdravstvene za{tite, obrazovanja i higijene;

• 2)    pravo na sigurnost – za{tita od proizvoda, proizvodnih procesa i usluga {tetnih po `ivot i zdravlje;

• 3)    pravo na informisanost – raspolaganje ~injenicama od zna~aja za pravilan izbor i za{titu od nepo{tene oglasne poruke ili oznake na proizvodima koje mogu potro{a~a dovesti u zabludu;

• 4)    pravo na izbor – mogu}nost izbora izme|u vi{e proizvoda i usluga, po prihvatljivim cenama i uz garantovano dobar kvalitet;

• 5)    pravo na glas potro{a~a – zastupljenost interesa potro{a~a u procesu do-no{enja i sprovo|enja politike za{tite potro{a~a, kao i u postupku uvo|e-nja novih procesa i usluga;

• 6)    pravo na obe{te}enje – dobijanje pravi~ne nakade za la`no prikazivanje svojstava proizvoda i usluga, nekvalitetne proizvode ili nezadovoljavaju-}e usluge;

• 7)    pravo na obrazovanje potro{a~a – sticanje osnovnih znanja i sposobnosti potrebnih za pravilan i pouzdan izbor proizvoda i usluga, znanja o osnovnim pravima i odgovornostima potro{a~a i na~inima kako se ta znanja mogu ostvarivati;

• 8)    pravo na zdravu `ivotnu sredinu – `ivot i rad u okru`enju koje ne predstavlja opasnost po zdravlje potro{a~a.

U osnovnim odredbama Zakona su sadr`ane i definicije pojmova potro{a~ i prodavac. Potro{a~ je fizi~ko lice koje kupuje proizvode ili koristi usluge za li~-ne potrebe ili potrebe svog doma}instva kao i privredno dru{tvo, preduze}e, drugo pravno lice i preduzetnik, kada kupuje proizvode ili koristi usluge za sopstve-ne potrebe. Prodavac je privredno dru{tvo, preduze}e, drugo pravno lice i predu-zetnik, koji prodaje proizvode ili pru`a usluge potro{a~ima.

U drugom odeljku Zakona se reguli{u: sigurnost proizvoda i ambala`e, za{ti-ta maloletnih lica, obave{tenje o kvalitetu ovde i genetski modifikovani proizvodi. Tako se propisuje da proizvodi i usluge moraju biti sigurni po `ivot i zdravlje potro{a~a i `ivotnu sredinu, te da moraju odgovarati zdravstvenim, higijenskim, kvalitativnim, ekolo{kim i drugim uslovima u skladu sa pozitivnim pravom, standardima, obi~ajima, tehni~kim i drugim propisima. U tom smislu je izri~ito zabranjena prodaja zdravstveno ili higijenski neispravnih proizvoda, proizvoda kojima je istekao rok upotrebe, kao i proizvoda koji nisu deklarisani na propisani na~in. Tako|e je zabranjena prodaja igra~aka i drugih proizvoda namenjenih deci ako su napravljeni od materijala koji mo`e {tetno delovati na zdravlje dece. Otuda i drugi proizvodi moraju sadr`ati vidna upozorenja o opasnostima za decu pri kori{}e-nju proizvoda, kao i upozorenje o ograni~enju kori{}enja proizvoda namenjenih deci do odre|enog uzrasta. Maloletna deca se {tite i zabranom prodaje i slu`enja alkoholnih pi}a i duvanskih proizvoda.

Nadle`ni organi su du`ni da redovno i ta~no obave{tavaju stanovni{tvo o iz-vr{enim kontrolama vode i vazduha.

Kona~no, propisuje se da genetski modifikovani proizvodi obavezno moraju imati oznaku takvog porekla. Genetski modifikovani proizvodi su proizvodi koji su rezultat genetskog in`enjeringa ili koji pak u svom sastavu imaju genetski mo-difikovane komponente.

U tre}em odeljku Zakona se posebno reguli{u: osnovni oblici za{tite potro-{a~a, cena proizvoda i usluga, materijal za pakovanje, izdavanje ra~una, garantni list, isporuka proizvoda, tehni~ki proizvodi, kupovina na daljinu, potro{a~ki kredit, kupovina na rate, rasprodaja proizvoda, prodaja proizvoda sa nedostatkom i prigovor (reklamacija).

Osnovno pravilo je da se proizvodi i usluge nude pod jednakim uslovima. Posebno je propisano da je prodavac du`an da potro{a~u obezbedi:

• 1)    proizvod u ta~noj meri ili koli~ini uz mogu}nost provere od strane potro-{a~a;

• 2)    koli~inu proizvoda koju potro{a~ tra`i, kad je ta koli~ina na raspolaganju;

• 3)    proizvod ili uslugu propisanog ili ugovorenog kvaliteta, a ako kvalitet nije propisan onda uobi~ajenog kvaliteta;

• 4)    proizvod ili uslugu po ugovorenim cenama ili cenama obrazovanim u skladu sa posebnim propisima, pravilno primenjenim;

• 5)    proizvod sa prate}om dokumentacijom;

• 6)    proizvod ili uslugu u ugovorenom roku, a ako rok nije ugovoren onda u primerenom roku koji ne mo`e biti du`i od osam dana;

• 7)    dokaz o poreklu proizvoda.

S druge strane, izri~ito je zabranjeno:

• 1)    odbijanje da se potro{a~u proda proizvod koji je izlo`en ili na drugi na~in pripremljen za prodaju ili odbijanje da se pru`e usluge koje se mogu obaviti;

• 2)    uslovljavanje prodaje proizvoda ili pru`anje usluge prodajom drugog proizvoda ili pru`anjem druge usluge;

• 3)    vr{iti diskriminaciju potro{a~a u pogledu vrste, kvaliteta, cene proizvoda i usluge ili koli~ine proizvoda, kao i uslova za isporuku kupljenog proizvoda, odnosno pru`anja usluge potro{a~u.

Proizvodi koji se nude potro{a~u moraju biti izlo`eni, dostupni, merljivi i snabdeveni potrebnom dokumentacijom, a potro{a~ mora biti obave{ten o va`e}oj ceni proizvoda i usluge. Obave{tenje o ceni se daje jasnim isticanjem cene na vidnom mestu, na proizvodu, pored proizvoda i u cenovniku kao i u svakoj ponudi za zaklju~enje ugovora o prodaji. Cena mo`e biti iskazana za jedinicu mere ili koli-~inu proizvoda, ili pak za ceo proizvod. Obave{tenjem o ceni ne mo`e se dovoditi u zabludu potro{a~ u pogledu visine cene, odnosno ne sme se stvarati utisak:

• a)    da je cena ni`a nego {to jeste;

• b)    da su u cenu uklju~ene posebne usluge za koje se pla}a posebna cena;

• c)    da je cena bila ili da }e biti pove}ana ili sni`ena za odre|eno vreme ili za odre|eni iznos.

[to se ti~e materijala za pakovanje, propisano je da je prodavac du`an da za pakovanje obezbedi pogodan materijal, u skladu sa vrstom i svojstvima proizvoda. Materijal za pakovanje ne sme bitno uticati na neto masu proizvoda. Na zahtev po-tro{a~a, proizvod se mora posebno upakovati, s tim {to se takvo pakovanje mo`e naplatiti najvi{e do iznosa prodajne cene materijala upotrebljenog za pakovanje.

Za kupljeni proizvod ili pru`enu uslugu potro{a~u se obavezno izdaje ra~un, a proizvod za koji se izdaje garantni list prodaje se uz obavezno popunjen i ove-ren garantni list.

Prodavac na malo du`an je da za prodate proizvode ve}e mase ili obima (na-me{taj, tehni~ka roba, ogrev, gra|evinski materijal i sl.) potro{a~u obezbedi isporuku kupljenog proizvoda na adresu potro{a~a, ukoliko se mesta otpreme i opre-deljenja nalaze na podru~ju iste op{tine ili grada. Prodavac je du`an i da na ra~u-nu napi{e rok isporuke. Ako prodavac dospe u docnju potro{a~ ima pravo da zah-teva vra}anje pla}enog iznosa i naknadu {tete.

Prodavac tehni~kih proizvoda du`an je da potro{a~u za tehni~ki proizvod koji prodaje obezbedi slede}e:

• 1)    deklaraciju, garantni list, atest, sertifikat, tehni~ko uputstvo, uputstvo za upotrebu i druge podatke i oznake;

• 2)    rezervne delove, priklju~ne aparate, pribor i druge proizvode bez kojih se tehni~ki proizvod ne mo`e koristiti prema svojoj nameni;

• 3)    kontinuirani tehni~ki servis, odnosno odr`avanje i popravku.

Kupovina na daljinu se reguli{e u smislu: katalo{ke kupovine, kupovine na osnovu uzorka i modela, kupovine na probu, ponude proizvoda i usluga kori{}e-njem elektronskih sredstava i ponude proizvoda i usluga uz saglasnost potro{a~a.

Punova`nost ugovora o potro{a~kom kreditu je uslovljena zaklju~enjem ugovora u pismenoj formi. Osim toga, propisano je da ugovor o potro{a~kom kreditu obavezno sadr`i:

• 1)    naziv i cenu proizvoda ili usluge koja je predmet ugovora o kupoprodaji;

• 2)    ukupan iznos, rok otplate, broj i iznos mese~ne rate kredita, kamatnu stopu, na~in obezbe|ivanja otplate kredita i uslova za raskid ugovora;

• 3)    visinu godi{nje kamatne stope i uslove pod kojima se ona mo`e promeniti;

• 4)    uslove i na~in otplate kredita pre ugovorenog roka i

• 5)    druge elemente u skladu sa zakonom.

Davalac potro{a~kog kredita ne mo`e potro{a~u zara~unati i naplatiti dodatni tro{ak koji nije utvr|en ugovorom.

Zakonom se rasprodaja proizvoda defini{e kao prodaja proizvoda sezonskog karaktera, proizvoda pred istekom roka upotrebe i proizvoda kojima prodavac samostalno bitno sni`ava cenu iz komercijalnih razloga. Proizvod koji je na rasprodaji mora biti ozna~en kako osnovnom, tako i sni`enom cenom.

Prodavac je du`an da na proizvodu sa nedostatkom istakne jasno i vidljivo obave{tenje o sni`enoj ceni, o nedostatku proizvoda i o isklju~enju odgovornosti prodavca za taj nedostatak.

Kada su u pitanju proizvodi za koje se ne izdaje garantni list, potro{a~ ima pravo prigovora na kupljeni proizvod zbog nedostataka koji su nastali u roku od {est meseci od dana kupovine, odnosno izvr{ene usluge. Uz prigovor se podnosi ra~un o kupljenom proizvodu. Prigovor se podnosi u prodajnom objektu u kome je proizvod kupljen. Ovla{}eno lice o prigovoru odlu~uje istog dana kada je prigovor podnet, a najkasnije u roku od 8 dana od dana podno{enja prigovora.

Ako je prigovor osnovan, potro{a~ ima pravo, alternativno, na:

• 1)    zamenu kupljenog proizvoda za nov proizvod, odnosno proizvod odgova-raju}e marke (model, tip) ili

• 2)    povra}aj iznosa novca pla}enog za taj proizvod u visini maloprodajne ce-ne tog proizvoda na dan vra}anja (u slu~aju nedostatka usluge i sni`enje cene srazmerno nedostatku) ili

• 3)    otklanjanje nedostatka.

Ukoliko potro{a~ pretrpi {tetu mo`e zahtevati da mu se {teta nadoknadi.

^etvrti odeljak Zakona je posve}en posebnim oblicima za{tite potro{a~a u oblasti usluga, pa su tako regulisane: obaveze davaoca usluga, cena usluge, proizvodi i usluge od op{teg interesa, usluge u turizmu, vremenski podeljeno kori{}e-nje nekretnine ( time sharing ) i ostale usluge.

Davalac usluge je du`an da svoju uslugu ponudi na na~in kojim potro{a~a jasno i nedvosmisleno obave{tava o vrsti i kvalitetu usluge prema utvr|enoj specifikaciji. Ako je pored osnovne usluge potrebno izvr{iti i dodatnu uslugu, dodatna usluga se mo`e izvr{iti samo uz prethodnu saglasnost potro{a~a. U slu~aju da sa-glasnost bude data, davalac usluge podnosi izmenjenu specifikaciju kojom su ob-uhva}ene sve izvr{ene usluge.

Cena usluge mora biti unapred utvr|ena na na~in koji potro{a~a ne dovodi u zabludu u pogledu cene usluge.

Javna preduze}a, odnosno privredna dru{tva i preduzetnici koji u skladu sa zakonom obavljaju delatnosti od op{teg interesa, du`na su da svoje proizvode i usluge pru`aju kontiuirano na na~in kojim se obezbe|uju propisani kvalitet i da redovno obave{tavaju potro{a~e o svim uslovima isporuke i kori{}enja proizvoda i usluga, kao i da proizvod ili uslugu obra~unavaju potro{a~u na osnovu stvarno iz-vr{ene isporuke proizvoda ili izvr{ene usluge i da upoznaju potro{a~a sa metodologijom obrazovanja cena.

Ugovor o time sharing -u mora biti zaklju~en u pismenoj formi i na jeziku koji je u slu`benoj upotrebi u Republici Srbiji. Propisano je da ugovor sadr`i:

• 1)    naziv i sedi{te pravnog lica, odnosno vlasnika koji izdaje nekretninu i ime i adresu potro{a~a;

• 2)    ta~an opis nekretnine (lokacija, kategorizacija, komunalna opremljenost i drugi podaci vezani za upotrebu objekta);

• 3)    prava potro{a~a u pogledu uslova, na~ina i vremena kori{}enja nekretnine;

• 4)    podatke o stepenu izgra|enosti nekretnine i o roku zavr{etka gradnje, ako u vreme zaklju~enja ugovora nekretnina nije zavr{ena;

• 5)    cenu upotrebe koja obuhvata cenu kori{}enja objekta i sve tro{kove koje je potro{a~ u vezi s tim du`an da plati (takse, odr`avanje, upotreba zajed-ni~kih prostorija, ure|aja i dr.).

U petom odeljku Zakona se reguli{u tipski ugovori pod kojima se podrazu-mevaju ugovori koji se bez u~e{}a potro{a~a unapred formuli{u od strane prodav-ca, odnosno davaoca usluge radi zaklju~enja ugovora identi~nog sadr`aja sa neo-dre|enim brojem potro{a~a. Tipski ugovori mogu da sadr`e i posebne pogodbe koje u slu~aju kolizije sa odredbama op{tih uslova poslovanja imaju prednost. Tipski ugovori obezbe|uju potro{a~a ako su mu bili poznati ili morali biti poznati u ~asu zaklju~enja ugovora. Tipski ugovori moraju biti sa~injeni u pismenoj formi i na jeziku koji je u slu`benoj upotrebi u Republici Srbiji. Nejasne ugovorne klauzule tuma~e se u korist potro{a~a.

U {estom odeljku Zakona se reguli{u prava potro{a~a na informisanje i obrazovanje. U okviru odseka u kome se reguli{e pravo potro{a~a na informisanje posebno se normiraju: ogla{avanje, deklaracija i informisanje o svojstvima proizvoda i usluga.

Informacije i podaci o svojstvima proizvoda i usluga i uslovima prodaje moraju biti ta~ne, potpune, osnovane, nedvosmislene, jasne i blagovremene. Zbog toga je zabranjeno:

• –    ogla{avanje proizvoda i usluga koje dovodi ili mo`e da dovede potro{a~a u zabludu;

• –    ogla{avanje kojim se vr{i diskriminacija potro{a~a na osnovu rase, pola i nacionalnosti, vre|a dostojanstvo, religijsko ili politi~ko ube|enje potro{a-~a, podsti~e nasilje ili pona{anje koje je {tetno za sigurnost i zdravlje po-tro{a~a ili `ivotnu sredinu;

• –    ogla{avanje kojim se ugro`avaju zdravlje, psihi~ki i moralni razvoj malo-letnih lica;

• –    ogla{avanje mleka, druge hrane i pi}a za novoro|en~ad i odoj~ad, kao i pribora za njihovo kori{}enje;

• –    ogla{avanje alkoholnih pi}a, duvana i duvanskih proizvoda.

Proizvodi namenjeni prometu moraju imati deklaraciju koja sadr`i podatke o proizvo|a~u, zemlji porekla, uvozniku, dobavlja~u, sastavu, koli~ini, kvalitetu, datumu proizvodnje i roku trajanja, odnosno upotrebe, na~inu upotrebe, odr`ava-nju ili ~uvanju i druge podatke kao npr. o koli~ini i vrsti aditiva, aroma i drugih dodataka hrani kada ih ima. Podaci iz deklaracije se ne smeju menjati ili uklanjati.

Potro{a~ ima pravo da bude na razumljiv na~in informisan o svojstvima proizvoda koje kupuje ili uslugama koje koristi, a naro~ito o: sastavu, higijenskoj ispravnosti, kvalitetu, ceni, uslovima pla}anja, na~inu kori{}enja i odr`avanja proizvoda i opasnostima do kojih mo`e do}i prilikom nepravilne upotrebe proizvoda.

Tehni~ko uputstvo, uputstvo za upotrebu i deklaracija moraju biti sa~injeni u pismenoj formi i napisani na jeziku koji je u slu`benoj upotrebi na teritoriji Republike Srbije.

Potro{a~i imaju pravo na obrazovanje u cilju sticanja znanja o pravima, obavezama i na~inu ostvarivanja prava neophodnih za pravilan i pouzdan izbor i ko-ri{}enje proizvoda i usluga. Pravo na obrazovanje potro{a~a mo`e se ostvarivati u obrazovnim ustanovama (pred{kolskim ustanovama, {kolama, fakultetima), udru-`enjima potro{a~a, organizovanjem posebnih kurseva, seminara, savetovanja, u skladu sa programom nadle`nog organa, kao i putem sredstava javnog informisa-nja (radio, {tampa, televizija i dr.).

U sedmom odeljku Zakona se posebno reguli{u: dokazivanje {tete, sudska za{tita, vansudska za{tita i merodavno pravo.

U Zakonu se pravo na naknadu {tete propisuje za slu~aj uni{tenja, gubitka ili o{te}enja proizvoda datog na popravku. Ukoliko do uni{tenja, gubitka ili o{te}e-nja takvog proizvoda do|e u garantnom roku, potro{a~ ima pravo da zahteva isporuku novog proizvoda, isplatu nov~ane vrednosti u visini maloprodajne cene tog proizvoda na dan vra}anja ili da tra`i popravku o{te}enog proizvoda. Ukoliko pad do uni{tenja, gubitka ili o{te}enja proizvoda datog na popravku do|e po isteku garantnog roka, potro{a~ ima pravo na naknadu {tete u visini stvarne vrednosti proizvoda na dan predaje proizvoda na popravku. Pravo se sti~e podno{enjem zahte-va po kome je lice koje je dovelo do uni{tenja, gubitka ili o{te}enja proizvoda du-`no da postupi u roku od osam dana od dana podno{enja zahteva. Da je {teta nastala usled nedostatka kupljenog proizvoda dokazuje potro{a~:

• 1)    ako proizvod ne odgovara svojoj nameni i ne mo`e da se upotrebljava na uobi~ajen na~in;

• 2)    ako je potro{a~ doveden u zabludu u pogledu datuma proizvodnje i roka upotrebe;

• 3)    ako je zbog drugih nedostataka proizvoda ili usluge potro{a~u prouzrokovana {teta.

Pravo na naknadu {tete se mo`e ostvariti pred nadle`nim sudom ili kad je re~ o {teti male vrednosti pred arbitra`nim telima za re{avanje sporova potro{a~a u okviru lokalne samouprave ili komore za re{avanje sporova.

Ta~ke vezivanja za odre|ivanje merodavnog prava su autonomija volje, odnosno mesto sedi{ta prodavca u kojem je zaklju~en ugovor.

U osmom odeljku Zakona se posebno regulu{u: nacionalni program za{tite potro{a~a, nadle`nost ministarstava, savet za za{titu potro{a~a, za{tita potro{a~a u lokalnoj samoupravi, organizacije potro{a~a i finansiranje njihovih aktivnosti.

Nacionalni program za{tite potro{a~a donosi Vlada Republike Srbije na pred-log ministarstva nadle`nog za poslove trgovine za period od najmanje pet godina. Nacionalni program za{tite potro{a~a sadr`i dugoro~ne ciljeve za{tite potro{a~a u Republici Srbiji, na~in ostvarivanja tih ciljeva, dugoro~ne mere za{tite potro{a~a, na~ine obrazovanja i informisanja potro{a~a, podsticajne mere u oblasti potro{nje i druge elemente od zna~aja za ostvarivanje prava potro{a~a. Realizacija nacionalnog programa se vr{i godi{njim programima za{tite potro{a~a koje formuli{e ministarstvo nadle`no za poslove trgovine.

Osim {to podnosi Vladi predlog nacionalnog programa i usvaja godi{nje programe za{tite potro{a~a, ministarstvo nadle`no za poslove trgovine, u oblasti za-{tite potro{a~a, obavlja slede}e:

• –    prou~ava i daje predloge za pravno utvr|ivanje pitanja koja se odnose na potro{a~e, kao i primenjivanje zakona i drugih propisa koji se ti~u potro{a-~a;

• –    prati tehnolo{ki, privredni i pravni razvoj u sektoru potro{nje;

• –    prati sprovo|enje tipskih ugovora sa stanovi{ta postojanja odredaba ugovora kojima se naru{avaju prava potro{a~a;

• –    prati i ocenjuje da li u oglasnoj poruci ima elemenata zloupotrebe;

• –    prou~ava i daje predloge za na~ine i oblike obrazovanja potro{a~a;

• –    odr`ava kontakte sa potro{a~ima;

• –    sara|uje sa odgovaraju}im telima drugih javno-pravnih kolektiviteta (u Zakonu pi{e: republikama i op{tinama);

• –    sara|uje sa udru`enjima, organizacijama potro{a~a i sredstvima javnog in-formisanja u zemlji;

• –    sara|uje sa me|unarodnim institucijama i organizacijama koje se bave za-{titom potro{a~a.

Nabrajanje je taksativno.

U ministarstvu nadle`nom za poslove trgovine se obrazuje Savet ministara za za{titu potro{a~a kao savetodavno-konsultativno telo. Savetom rukovodi ministar, a ~lanovi su istaknuti nau~nici i stru~njaci iz te oblasti, kao i predstavnici organizacije potro{a~a.

Na nivou lokalne samouprave za{tita potro{a~a se obezbe|uje obrazovanjem arbitra`nih tela za re{avanje sporova izme|u potro{a~a i prodavaca, odnosno davalaca usluga i na drugi na~in.

Radi za{tite svojih prava i interesa potro{a~i mogu osnivati udru`enja, pokrete, centre, saveze i druge oblike udru`ivanja potro{a~a. O osnivanju i upisu u od-govaraju}i registar organizacije potro{a~a dostavlja se obave{tenje ministarstvu nadle`nom za poslove trgovine koje o organizacijama potro{a~a vodi evidenciju.

Funkcije organizacije potro{a~a su:

• 1)    obezbe|ivanje za{tite pojedina~nih i zajedni~kih interesa potro{a~a;

• 2)    pru`anje potro{a~ima informacija, saveta i drugih vrsta pomo}i za ostvarivanje njihovih prava;

• 3)    organizovanje edukacije potro{a~a;

• 4)    obave{tavanje potro{a~a o cenama, kvalitetu, kontroli i sigurnosti proizvoda i usluga na tr`i{tu;

• 5)    sprovo|enje nezavisne kontrole kvaliteta i sigurnosti ponu|enih proizvoda, odnosno usluga;

• 6)    podno{enje prijava nadle`nim dr`avnim organima sa dokazima o proizvodima ili uslugama koji ne odgovaraju propisanom kvalitetu i drugim propisanim uslovima;

• 7)    obave{tavanje potro{a~a o mogu}nostima vansudskog re{avanja sporova;

• 8)    podno{enje tu`be nadle`nom sudu radi za{tite prava potro{a~a;

• 9)    u~estvovanje u radu nadle`nih organa prilikom razmatranja pitanja koja se odnose na potro{a~e;

• 10)    ostvarivanje saradnje sa odgovaraju}im organima i organizacijama u zemlji i inostranstvu.

Nabrajanje je i ovog puta izvr{eno taksativno.

Sredstva za rad organizacija potro{a~a se obezbe|uju iz:

• 1)    ~lanarine, kotizacije za organizovanje simpozijuma, savetovanja, seminara i drugih oblika {irenja potro{a~ke kulture;

• 2)    delatnosti iz oblasti potro{a~kog informisanja i promovisanja svoje delat-nosti;

• 3)    sponzorstva i donatorstva;

• 4)    naknade za izvr{ene stru~ne poslove;

• 5)    dobrovoljnih priloga i pomo}i organa, organizacija ili lica;

• 6)    drugih izvora u skladu sa zakonom.

Izri~ito je propisano da organizacije potro{a~a ne mogu primati bespovratna sredstva od proizvo|a~a i prodavaca ili njihovih asocijacija, kao i o drugih dru-{tvenih organizacija ukoliko bi time bila ograni~ena njihova samostalnost i princip rada.

Nadzor nad primenom Zakona o za{titi potro{a~a vr{i ministarstvo nadle`no za poslove trgovine putem upravne kontrole tr`i{nih i turisti~kih inspektora.

Inspekcijski nadzor vr{e i ministarstva nadle`na za poslove zdravlja, poljoprivrede, vodoprivrede i {umarstva, energetike, saobra}aja, telekomunikacija, planiranja i gra|evinarstva i za{tite `ivotne sredine kao i organi lokalne samouprave (komunalna inspekcija).

U okviru kaznenih odredaba propisana je nov~ana kazna za privredni prestup pravnom licu u rasponu od 300.000 do 3.000.000 dinara, a odgovornom licu u pravnom licu od 20.000 do 200.000 dinara. Tako|e, za prekr{aj se ka`njava pravno lice nov~anom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu u iznosu od 20.000 do 50.000 dinara. Preduzetnici se za prekr{aj ka-`njavaju nov~anom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara.

Zaklju~ak

U skladu sa izmenama dr`avno-pravnog statusa Savezne Republike Jugoslavije, odnosno formiranja Dr`avne Zajednice Srbija i Crna Gora i druga~ije raspo-dele nadle`nosti, za{tita potro{a~a je regulisana na republi~kom nivou Zakonom o za{titi potro{a~a koji je zakon objavljen u “Sl. glasniku R. Srbije”, br. 79/05. Zakonom su regulisana prava potro{a~a, ostvarivanje i za{tita tih prava i odre|eni su organi nadle`ni za za{titu interesa potro{a~a i sprovo|enje Zakona. Tako|e se za nepo{tovanje zakona propisane visoke nov~ane kazne za 13 dela privrednog prestupa i ukupno 33 prekr{aja. Na `alost, prodaja alkoholnih pi}a i duvanskih proizvoda maloletnim licima nije sankcionisana, isto kao i propust prodavca da potro-

{a~u preda tehni~ko uputstvo, uputstvo za upotrebu i deklaraciju u pismenoj formi na jeziku koji je u slu`benoj upotrebi u Republici Srbiji. Tako|e nije sankcio-nisana ni zabrana ogla{avanja proizvoda kojima se ugro`avaju zdravlje, psihi~ki i moralni razvoj maloletnih lica. Smatramo da osim toga ova zabrana nije dovoljno konkretizovana tako da zaista ostaje deklaracija. Dalje, dokazivanje {tete uzrokovane nedostatkom kupljenog proizvoda je na potro{a~u kao ekonomski slabijoj strani i suprotno pravilu o pretpostavljenoj subjektivnoj odgovornosti. Nejasno je i odre|ivanje merodavnog prava kada se kao ta~ka vezivanja koristi dr`ava pro-davca na ~ijoj je teritoriji ugovor zaklju~en, jer {ta ako ugovor nije zaklju~en na teritoriji dr`ave prodavca? S druge strane, sankcijama su za{ti}ena brojna prava i interesi potro{a~a kao {to je npr. zabrana prodaje zdravstveno ili higijenski neispravnih proizvoda i proizvoda kojima je istekao rok upotrebe. Tako|e su potro{a-~i za{ti}eni od zloupotreba prilikom rasprodaja kao i u vezi sa menjanjem ili uklanjanjem podataka iz deklaracije poput roka upotrebe. Sankcionisane su i brojne druge povrede prava i na zakonu zasnovanih interesa potro{a~a.

Sini{a Varga, LL.D.

The Law on protection of consumers

The Law on protection of consumers in consisted from 81 articles ordered in eleven chapters: 1) Basic provisions (Art. 1-4); 2) Protection of life, health and security of consumers (Art. 5-10); 3) Protection of economical interests of consumers (Art. 11-35); 4) Special forms of protection of consumers in the area of rendering of services (Art. 36-43); 5) Standard agreements (Art. 44-45); 6) Informing and education of consumers (Art. 46-47); 7) Compensation (Art. 5862); 8) National programme and subjects for protection (Art. 63-70); 9) Control and inspection (Art. 63-70); 10) Penalities (Art. 77-79) and 11) Final provisions (Art. 80-81).

The subject matter of the Law is the prescription of consumer’s rights, procedures for realisation and protection of these rights and the determination of bodies charged for enforcement of the Law.