Pravo na život i eutanazija

U ovom radu su prikazane zakonske nedoslednosti, nedoumice i nedovoljno precizno definisani pojmovi koji sačinjavaju osnovno ljudsko pravo - pravo na život. U okviru prava na život, kao neprikosnovenog ljudskog prava, razmatrani su problemi: legalizacije abortusa i dileme da li fetus ima pravo na život ili ne; ukidanja smrtne kazne, koja još postoji u mnogim kako demokratskim, tako i nedemokratskim zemljama, pod izgovorom očuvanja reda u zemlji ili iz razloga vere i legalizacija eutanazije, koja je po svojoj suštini suprotstavljena pravu na život, ali nalazi uporište u drugim ljudskim pravima, kao što su pravo na samoodlučivanje i pravo na autonomiju. Prikazani su aktivna i pasivna eutanazija, samoubistvo uz pomoć lekara i potpomognuto samoubistvo, sa međusobnim sličnostima i razlikama, kao i zakonskim kaznama koje ih prate u svim zemljama, osim u Belgiji, Švajcarskoj, Holandiji, Luksemburgu, Albaniji, Kolumbiji i trima američkim državama: Oregon, Montana i Vašington u kojima je samoubistvo uz pomoć lekara legalizovano. Za ozakonjenje bilo kog oblika eutanazije neophodno je stvoriti zakonske preduslove koji će striktno definisati uslove pod kojima je taj čin izvodljiv. Osim pisanog zahteva obolelog neophodan je tim stručnjaka, koji će koncenzusom donositi odluku za svakog obolelog, odrediti način, vreme i druge uslove izvršenja čina, kao i izvršioca.