Odnos zakonodavstva prema prostituciji kroz istoriju i savremeno doba

Prostitucija se sagledava kao složena sociopatološka pojava koja se u suštini svodi na trgovinu seksualnošću. U svim dosadašnjim sistemima muškarac je bio ekonomski oslonac porodičnog domaćinstva, razumljivo je da je on 'vladao' nad ostalim članovima domaćinstva. Žena je u prošlosti boravila u svom domu i najveći deo svojih aktivnosti vršila u krugu porodice, domaćinstva i porodičnog imanja. Ženske osobe do druge polovine XX veka, teško su mogle samostalno da obavljaju bilo koju privrednu delatnost. Prosto rečeno, bile su egzistencijalno upućene i zavisne od muškaraca. To znači da su bile ograničene ne samo u pogledu reproduktivne sposobnosti, već im je bio ograničen i pristup ekonomskim izvorima produktivnosti. Naglašavamo da ne postoje dokazi da se prostitucija ni smanjila a ni povećala zbog njene zakonske zabrane ili pak tolerisanja.Objektivnim prosuđivanjem može se zaključiti da je prostitucija postojala kroz istoriju ljudskog društva kao što postoji i danas, ali treba imati u vidu da prostitucija nije bila prisutna u svim društvima, što logično nameće zaključak da ona ne mora da postoji. To znači da ako društvo želi da iskoreni pojavu prostitucije, mora ozbiljno da se pozabavi iskorenjivanjem te pojave. Da je to moguće postići, dokazuje sociološki razvitak društva. Svako može zapaziti u razvitku društva menjanje običaja, načina života, uživanja, kao i mnogih momenata povezanih sa fiziologijom čoveka. Prema tome i prostitucija može da iščezne, jer ona nije organski sastavni deo društva, već njegov veštački deo.