Статьи журнала - Pravo - teorija i praksa
Все статьи: 699
Pravni značaj uredbe br. 17 Evropske ekonomske zajednice
Статья научная
Značaj Uredbe br. 17 Evropske ekonomske zajednice, koja je usvojena 1962. godine, došao je do izražaja tek početkom devedesetih godina. Ona nije kreirala set pravila koja se mogu primenjivati bez izuzetaka u praksi, ali je činjenica da je formulacija detaljnih prava, obaveza i odgovornosti koje snose učesnici na evropskom tržištu, izvršena. Osnovu legislativnog okvira na kom se temelji predmetna Uredba predstavlja definisanje odredbi o uslovima poslovanja koje se moraju poštovati na tržištu današnje Evropske unije, pravima država članica i treće strane u procesu istrage zloupotrebe položaja, gornjim granicama kazni za učinjeni prekršaj, institucionalizovanom mehanizmu u odnosu na nacionalne nivoe, uslovima pod kojima su dozvoljeni izuzeci od primene sankcija putem politike konkurencije, kao i o istraživačkoj moći Komisije u praktičnoj primeni prava konkurencije.
Бесплатно
Статья научная
Koncesija kao pravni posao potiče od srednjovekovnih regalija. Savremeno shvatanje ovog pravnog instituta povezuje se sa pojavom tržišne privrede u doba kapitalizma. Nastojeći da unovči svoje privredno bogatstvo ili izgradi infrastrukturu, mnoštvo država je pravno definisalo i ograničilo pojam i predmet koncesije. U tom smislu je i Republika Srbija, Zakonom o koncesijama utvrdila kriterijum i način raspolaganja državnom svojinom. Ovim Zakonom se na opšti način reguliše pitanje koncesije, dok su pojedine vrste koncesionih delatnosti predmet posebnih zakona.
Бесплатно
Pravo na poštovanje porodičnog života kroz praksu Evropskog suda za ljudska prava
Статья научная
Pod uticajem društvenih promena došlo je i do velikih izmena u sferi zaštite ljudskih prava. U radu će biti iznete neke od pomenutih novina regulisane kroz Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, posebno u sferi porodičnih odnosa. Autor je odlučio da ukaže kako je pravo na porodični život regulisano Evropskom konvencijom i da pokaže način na koji se pomenuto pravo primenjuje u praksi Evropskog suda. U radu se može uvideti i da postoji tendencija velikih izmena u pogledu lica koja ovo pravo uživaju.
Бесплатно
Pravo na suđenje u razumnom roku - značajan princip građansko procesnog prava
Статья научная
Srbija je kao sledbenik Državne zajednice preuzela prava i obaveze iz potpisanih međunarodnih ugovora, među kojima je i obezbeđivanje prava na pravično suđenje, koje pretpostavlja i suđenje u razumnom roku, čije je poštovanje propisano članom 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima. I pored postojanja ustavnih, procesnih i organizacionih propisa koji proklamuju pravo suđenja u razumnom roku, ne može se reći da je u našem pravnom sistemu obezbeđena potpuna zaštita navedenog prava. O tome govori i veliki broj predstavki građana Srbije kojima je nakon ratifikacije Evropske konvencije o ljudskim pravima omogućeno obraćanje Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. U presudi povodom slučaja V.A.M. protiv Srbije Evropski sud za ljudska prava konstatovao je da u pravnom sistemu Srbije građani nemaju na raspolaganju delotvorni pravni lek radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku koje je garantovano članom 13 u vezi sa članom 6 stav 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima. Stav Evropskog suda za ljudska prava u slučaju V.A.M. protiv Srbije bio je neposredan povod za uvođenje posebnog modaliteta ustavne žalbe u slučaju povrede prava na suđenje u razumnom roku. Kako se tekst Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda tumači u okviru precedentnog prava Evropskog suda države potpisnice treba da uzmu u obzir i posledice koje bi presuda u slučaju druge države ugovornice mogla imati u njihovom nacionalnom pravnom poretku.
Бесплатно
Статья научная
Predmet rada je stručno-kritička analiza petnaestogodišnjih reformi krivičnoprocesnog zakonodavstva R. Srbije u pogledu normativnih rešenja koja doprinose praktičnoj realizaciji prava na suđenje u razumnom roku. U radu je, takođe, sprovedena detaljna analiza, kao i kritički osvrt na najnovija zakonska rešenja u pogledu kojih zakonodavac teži konačnoj realizaciji primarnog cilja reforme, tj. efikasnog krivičnog postupka. Treći deo rada je u celosti posvećen problematici koja se tiče disciplinske odgovornosti nosilaca pravosudne funkcije, u slučajevima kada se utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku. Poslednji deo rada predstavlja sumiranje celokupne materije rada, kao i zaključna razmišljanja autora o predmetnoj temi. Pored navedenog, ceo rad je prožet brojnim predlozima de lege ferenda s ciljem takvog načina normativnog regulisanja postupka da bi on bio u što boljoj funkciji praktične realizacije suđenja u razumnom roku uz istovremenu zaštitu zakonom i međunarodnim aktima zagarantovanih sloboda i prava subjekata krivičnog postupka.
Бесплатно
Pravo na teritorijalnu autonomiju u istoriji srpske ustavnosti
Статья научная
Funkcionisanje i organizacija pokrajina na našim prostorima je zaključno sa Ustavom SFRJ od 1963. godine, bilo u okvirima teritorijalne autonomije kako je ona uobličena u nauci i primenjena u svetu. Promene nastupaju u drugoj polovini šezdesetih godina prošlog veka, a posebno kasnije, donošenjem Ustava SFRJ od 1974. godine kada su autonomne pokrajine postale fenomen koji komparativno ustavno pravo ne poznaje. Prvi pokušaj ka promeni statusa autonomnih pokrajina učinjen je donošenjem ustavnih amandmana na Ustav SR Srbije 1989. godine, a konačno, Ustavom Republike Srbije od 1990. godine kapacitet i domašaj autonomije na ovim prostorima je sveden u razumne okvire. Ustavom Republike Srbije od 2006. godine, političko-teritorijalna autonomija je kontekstuirana na inovirani način, jer je reč o ustavnom konceptu njenog lociranja i u specifične okvire ljudskih prava.
Бесплатно
Pravo na zaštitu zdravlja - skromni dometi ustava Srbije
Статья научная
U ovom radu analizira se Ustav Republike Srbije (2006) u cilju utvrđivanja: da li je garantovanje prava na zaštitu zdravlja utemeljeno na vrednostima komunitarnog prava i usklađeno sa nekim ključnim principima iz osnovnih pravnih dokumenata EU, koji su u ovoj oblasti eksplicitni. Razmatra se da li ustavne nadležnosti državnih organa obezbeđuju efikasno ostvarivanje prava na zaštitu zdravlja i da li Ustav sadrži zadovoljavajući ustavni okvir za zakonsku razradu garantovanog prava. Naučni kriterijumi na osnovu kojih se vrednuju ustavna rešenja, baziraju se na normativnom i uporednom metodu; korišćeni su jezičko, sistematsko i doktrinarno tumačenje; konsultovana je praksa Evropskog suda za ljudska prava. Rezultati do kojih se dolazi su protivrečni. S jedne strane, Ustav Srbije -države kandidata za članstvo u EU - ne sadrži ključni princip komunitarnog prava: visok nivo zaštite zdravlja ljudi, te sadržinski i terminološki treba da bude dopunjen i izmenjen u tom delu. S druge strane, u uslovima skromne ekonomske osnove društva i važeće ustavne garancije prava na zdravlje, lako postaju "spisak želja" umesto ostvarivog prava.
Бесплатно
Pravo na zdravlje u kontekstu prava na zdravu životnu sredinu
Статья научная
U međunarodnim dokumentima se pravo na zdravlje po pravilu svrstava u socijalna prava, ali se ostvarivanje prava na zdravlje i zaštita zdravlja ljudi sve češće sagledavaju u povezanosti sa pravom na zdravu životnu sredinu. U kontekstu pretpristupne strategije za prijem u članstvo EU, i u oblasti zaštite zdravlja ljudi i zaštite životne sredine, proces formalnog i funkcionalnog usklađivanja sa pravnim sistemom EU zahteva da se izvrši analiza ključnih principa i ciljeva u osnovnim dokumentima EU, uz neophodna terminološka razjašnjenja, kako bi se ti principi i ciljevi uporedili sa odgovarajućim nacionalnim propisima i institutima. U Srbiji, taj proces je u toku, ali institucionalne reforme ne daju željene rezultate. Ovaj rad se bavi samo nekim segmentima procesa usklađivanja, u kojem nauka ne može rešiti problem sudara ciljeva i sredstava, koji je za Srbiju kao jednu od najsiromašnijih država Evrope posebno bolan. Za oblast zaštite ljudskog zdravlja, kao jednog od ključnih ciljeva zaštite životne sredine, nezaobilazni princip jeste - visok nivo zaštite, kao politika i cilj EU. Prihvatanje evropskih vrednosti, principa i ciljeva, posebno u vidu formalnih međunarodnih obaveza, zahteva primenu multidisciplinarnih metoda, pa i nekih instrumenata koji doprinose boljoj zakonodavnoj politici i donošenju 'pametnih propisa'. Procena uticaja na zdravlje ljudi, kao procedura i metod koji se bazira na naučnom pristupu, posebno može biti delotvorna kada su u pitanju vazduh i voda kao fizičke komponente prirodne sredine i determinante ljudskog zdravlja.
Бесплатно
Статья научная
U ovom radu su prikazane zakonske nedoslednosti, nedoumice i nedovoljno precizno definisani pojmovi koji sačinjavaju osnovno ljudsko pravo - pravo na život. U okviru prava na život, kao neprikosnovenog ljudskog prava, razmatrani su problemi: legalizacije abortusa i dileme da li fetus ima pravo na život ili ne; ukidanja smrtne kazne, koja još postoji u mnogim kako demokratskim, tako i nedemokratskim zemljama, pod izgovorom očuvanja reda u zemlji ili iz razloga vere i legalizacija eutanazije, koja je po svojoj suštini suprotstavljena pravu na život, ali nalazi uporište u drugim ljudskim pravima, kao što su pravo na samoodlučivanje i pravo na autonomiju. Prikazani su aktivna i pasivna eutanazija, samoubistvo uz pomoć lekara i potpomognuto samoubistvo, sa međusobnim sličnostima i razlikama, kao i zakonskim kaznama koje ih prate u svim zemljama, osim u Belgiji, Švajcarskoj, Holandiji, Luksemburgu, Albaniji, Kolumbiji i trima američkim državama: Oregon, Montana i Vašington u kojima je samoubistvo uz pomoć lekara legalizovano. Za ozakonjenje bilo kog oblika eutanazije neophodno je stvoriti zakonske preduslove koji će striktno definisati uslove pod kojima je taj čin izvodljiv. Osim pisanog zahteva obolelog neophodan je tim stručnjaka, koji će koncenzusom donositi odluku za svakog obolelog, odrediti način, vreme i druge uslove izvršenja čina, kao i izvršioca.
Бесплатно
Precautionary principle in the EU law and the Italian law
Статья научная
Precautionary principle is one of those often recurring in environmental policy, but without a univocal definition. The analysis on its application in Europe and in Italy carried out in this paper highlights as this principle, linked to the risk concept, has become one of the main tenets of the overall EU and its member states’ policy. It is in fact often mentioned in EU and national regulations, but an important role when deciding on its application is given to Courts, as they are called to judge if it is appropriate or it hides protectionist measures instead.
Бесплатно
Predmet krivičnog dela falsifikovanja isprave
Статья научная
Krivičnim delima falsifikovanja isprave napada se, povređuje ili ugrožava, pravni saobraćaj (pravom uređeni odnosi između pojedinih pravnih i fizičkih lica). Pošto su sredstva tog pravnog saobraćaja isprave, to zapravo znači da se ovim krivičnim delima preduzimaju radnje prema ispravama, odnosno sredstvima za zakonito i nesmetano odvijanje pravnog saobraćaja. Upravo zbog značaja koji imaju isprave u pravnom saobraćaju, posebno prilikom zasnivanja, menjanja ili ukidanja pojedinih pravnih odnosa, a još više i kao dokazno sredstvo, njihovo falsifikovanje predstavlja opasnost i protivpravnost takvog stepena i intenziteta da je nužna primena krivičnih sankcija kako bi se subjekti pravnog saobraćaja zaštitili od falsifikovanja isprava i upotrebe tako pribavljenih isprava u pravnom saobraćaju. Iz navedenog se vidi da je predmet radnji izvršenja krivičnih dela falsifikovanja isprava (član 355-358 KZ RS) sama isprava. Imajući u vidu raznolikost isprava koje se pojavljuju u svakodnevnom pravnom saobraćaju više će se govoriti o njihovom razlikovanju i o podeli isprava na vrste.
Бесплатно
Статья научная
S obzirom na poseban karakter međunarodnih poslovnih odnosa, arbitraža kao način rešavanja sporova u ovoj oblasti, smatra se nezamenjivom zbog višestrukih prednosti koje ima nad rešavanjem sporova pred sudom. U današnje vreme kada je intenzivirana internacionalizacija privrede i privrednih aktera, ni malo ne čudi što ona sve više dobija na značaju i preuzima dominantnu ulogu u oblasti rešavanja sporova koji nastaju u oblasti međunarodnog trgovinskog prometa, a tradicionalna uloga državnih sudova sve više gubi na značaju. Upravo iz tih razloga od velike je važnosti ukazati kako na prednosti tako i na nedostatke arbitraže, u cilju njenog što pravilnijeg sagledavanja, usavršavanja i primene u savremenim uslovima. Cilj ove studije jeste da ukaže na pravne aspekte međunarodne trgovinske arbitraže: njen nastanak, razvoj, pravnu prirodu, teorijsku utvrđenost i utemeljenost u međunarodnom pravu. U studiji je posebno ukazano na prednosti međunarodne trgovinske arbitraže, ali je ukazano i na neke od njenih nedostataka. Naglašena je neophodnost dalje afirmacije i usavršavanja ovog instituta, kako bi se što više unapredilo arbitražno rešavanje sporova u oblasti međunarodne trgovine. U tom smislu, naročito je potreban dalji rad na što preciznijem definisanju pojmova arbitražnih instituta i razvoju arbitražnog prava uopšte, a posebno arbitražnog procesnog prava.
Бесплатно
Статья научная
Praćenjem primene Zakona o radu u praksi, skoro pet godina od stupanja na snagu zakona, problem prekovremenog rada je sve naglašeniji. Dolaskom velikih multinacionalnih kompanija u našu zemlju, pojačan je pritisak na primenu zakona upravo u segmentima radnog vremena, obračuna zarada, naknadama zarada... Svedoci smo često primenjivanja metode 'tihog pritiska' na zaposlene gde je jedino važno i veliki uspeh za zaposlene ostati u radnom odnosu. Sve više ekonomski iznureni a sve manje zakonom zaštićeni, zaposleni se nalaze u slabim pregovaračkim pozicijama koje imaju pri zaključivanju ugovora o radu.
Бесплатно
Presuda bez održavanja rasprave
Статья научная
Autor u radu analizira presudu bez održavanja usmene rasprave, kao posebnu vrstu presude koju, prema odredbama Zakona o parničnom postupku Republike Srbije (2011) može da donese prvostepeni sud u toku pripremnog postupka. Postupak za donošenje ove presude zasnovan je na principu pismenosti jer sud, ukoliko su ispunjeni zakonski uslovi, odlučuje na osnovu spisa po prijemu odgovora na tužbu. Autor konstatuje da ova vrsta presude nije potpuno nov i nepoznat institut i da je zakonodavac, motivisan razlozima efikasnosti, predvideo ovu vrstu presude kojom je, s obzirom na pojedina zakonska rešenja i njihove implikacije, odstupio od niza drugih fundamentalnih principa kao što su princip pravičnosti, princip izjašnjavanja, princip usmenosti ili princip javnog raspravljanja. Pored toga, nova zakonska rešenja u određenoj meri isključuju mogućnost da sud u praksi češće donosi ovu presudu.
Бесплатно
Статья научная
Kriminalitet je veoma složena pojava i predstavlja nacionalni problem svih zemalja. Posebno istaknut oblik u oblasti kriminala jeste organizovani kriminalitet. Organizovani kriminalitet je značajna pretnja bezbednosti, kako u nacionalnim, tako i u međunarodnim razmerama. Prevencija kriminaliteta je usmerena na sprečavanje pojavljivanja nekog od oblika kriminaliteta. Preventivno delovanje podrazumeva čitav niz različitih političkih, ekonomskih i pravnih mera koje preduzima država na nacionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou. Preventivno suprotstavljanje kriminalitetu temelji se na određenim principima koji zajednički ispunjavaju osnovni kriminalno politički cilj, a to je uspešno suprotstavljanje kriminalitetu, i to, pod uslovom zakonitog, humanog, legitimnog postupanja, uz uvažavanje ljudskih prava i sloboda. S obzirom na shvatanje značaja preventivnih aktivnosti u oblasti suzbijanja kriminala, predmet analize u radu je aktuelni strategijski okvir u ovoj oblasti.
Бесплатно
Статья научная
Ugovor o prevozu prtljaga je sporedan ugovor u odnosu na ugovor o prevozu putnika. Ne postoji poseban ugovor o prevozu već on uvek prati ugovor o prevozu putnika. Ovaj rad predstavlja pokušaj da se prikaže pravna priroda odgovornosti prevozioca za gubitak i oštećenje prtljaga, zakašnjenje u predaji prtljaga u našem pravu, kroz različite vrste saobraćaja. Odgovornost prevozioca za štetu na prtljagu različita je za ručni prtljag i za registrovani prtljag. Vrste šteta na prtljagu su štete koje nastaju usled oštećenja, potpunog ili delimičnog gubitka stvari. Odgovornost prevozioca za ručni prtljag je blaža od odgovornosti za registrovani prtljag. Za oštećenje stvari koji putnik drži za sobom (ručni prtljag) prevozilac odgovara prema opštim pravilima odgovornosti. Prevozilac ne odgovara za ručni prtljag ako ga putnik nije uredno čuvao. Međutim, to ne znači da prevozilac ne odgovara za ručni prtljag uopšte. Za ovu vrstu prtljaga prevozilac odgovara prema opštim pravilima o odgovornosti, a opšta pravila o odgovornosti za ručni prtljag su veoma različita u pojedinim granama saobraćaja. Odgovornost prevozioca za ručni prtljag je delimično originalna.
Бесплатно
