Views and oppinions. Рубрика в журнале - Pravo - teorija i praksa
Sporna pravna pitanja i praktični problemi u postupku reorganizacije
Статья научная
Iz ovog rada mogli bi se izvesti odgovarajući zaključci koji predstavljaju odgovore na sporna pravna pitanja i na probleme u praktičnom sprovođenju reorganizacije: 1) plan reorganizacije stečajni dužnik može podneti ukoliko je privredno društvo samo uz predlog za pokretanje stečajnog postupka, a ostali predlagači i stečajni dužnik preduzetnik plan reorganizacije mogu podneti samo nakon donošenja rešenja o otvaranju postupka stečaja; 2) plan reorganizacije se ne može usvojiti u prethodnom stečajnom postupku; 3) rok za podnošenje plana reorganizacije je prekluzivan; 4) stečajni sudija nema zakonom predviđena ovlašćenja da naloži stečajnom upravnik izradu nacrta plana reorganizacije; 5) posle donošenja rešenja o bankrotstvu odnosno unovčenju imovine stečajnog dužnika ne može se doneti odluka o reorganizaciji stečajnog dužnika, odnosno o pristupanju izradi nacrta plana za reorganizaciju; 6) rešenje o potvrđivanju ili odbijanju potvrđivanja usvojenog plana reorganizacije donosi se u formi odluke koja sadrži: uvod, izreku i obrazloženje i protiv koje odluke se može izjaviti žalba u roku od 8 dana drugostepenom sudu; 7) nastupanjem pravosnažnosti rešenja kojim se odobrava usvojeni plan reorganizacije obustavlja se postupak stečaja nad stečajnim dužnikom.
Бесплатно
Svojinski odnosi prema Ustavu iz 2006. godine
Статья научная
Pravne norme koje uređuju svojinske odnose, oduvek, u svim pravnim sistemima, imale su izuzetan značaj. One su umnogome bile, i danas jesu, osnova uspostavljanja i funkcionisanja celokupnog pravnog poretka. Dakle, svojina jeste prvenstveno ekonomska kategorija, ali je istovremeno i centralni pravni institut, čiji se osnovni koncept i sadržaj, po pravilu uređuje najvišim pravnim aktom - Ustavom. 2. Ustavom od 1990. godine, otvara se prostor za transformisanje društvene i državne svojine u "druge oblike svojine". Ostavlja se samo mogućnost da se utvrde uslovi pod kojima se ta sredstva mogu pretvarati u druge oblike svojine. Termin privatizacija se ne pominje. Pored drugih oblika svojine jemči i društvena svojina. Predviđa se samo mogućnost njenog pretvaranja u druge oblike svojine, ali bez utvrđivanja bilo kog stepena obaveznosti. Ovakva Ustavna rešenja, pored ostalih činilaca učinila su da se proces transformisanja svojine, kod nas, odvija sa ozbiljnim zastojima i oscilacijama, i traje neopravdano dugo. 3. Ustav od 2006. godine (čl. 86. stav 1), jemči privatnu, zadružnu i javnu svojinu. Istovremeno imperativnom odredbom (stav 2. istog člana) Ustav utvrđuje obavezu prema kojoj se "postojeća društvena svojina pretvara u privatnu svojinu, pod uslovom, na način i u rokovima predviđenim zakonom." Proizilazi da su odredbama Ustava, otklonjene sve dileme u pogledu definitivnog uklanjanja društvene svojine iz strukture svojinskih odnosa. 4. Ustav od 2006. godine kada je reč o državnoj svojini, ima kvalitetno drugačiji pristup. Pored potpunog uklanjanja društvene svojine kao oblika svojine, najkrupnija promena u ustavnom konceptu uređivanja svojinskih odnosa, učinjena je upravo u onom segmentu koji se odnosi na državnu svojinu. Ustav jemči javnu svojinu, a pod javnom svojinom podrazumeva: državnu svojinu, dakle svojinu Republike Srbije zatim svojinu Autonomne pokrajine i svojinu jedinica lokalne samouprave. Autonomne pokrajine i lokalne zajednice postaju subjekti, nosioci prava svojine, stiču uslove za određeni stepen ekonomske samostalnosti i formiranje sopstvenih izvora prihoda. To su realne pretpostavke da se pristupi neophodnom i sveobuhvatnom procesu decentralizacije. Ipak, treba naglasiti da će oblici i stepen decentralizacije prvenstveno biti opredeljen sadržajem i karakterom zakonske regulative koja će uslediti u periodu nakon donošenja Ustava. 5. Odredbama Ustava od 2006. godine, uklonjen je monopol države na gradskom građevinskom zemljištu. Gradsko građevinsko zemljište može biti i u privatnoj svojini. Ustav ne sadrži odredbu kojom bi se na bilo koji način ograničavala svojina na poljoprivrednom zemljištu, šumama i šumskom zemljištu. Naprotiv, prema izričitoj odredbi Ustava "korišćenje i raspolaganje poljoprivrednim zemljištem, šumskim zemljištem i građevinskim zemljištem u privatnoj svojini je slobodno".
Бесплатно
U susret izmenama Zakona o stečajnom postupku Republike Srbije
Статья научная
U ovom radu autor ukazuje na značaj harmonizacije domaćeg stečajnog zakonodavstva sa aktuelnim svetskim standardima postavljenim u oblasti stečajne regulative. Autor analizira rešenja Zakona o stečajnom postupku Republike Srbije u komparaciji sa zakonskim rešenjima stečajnih zakonodavstava bivših jugoslovenskih republika, te uočavajući niz celishodnijih rešenja u zakonodavstvima zemalja u okruženju ukazuje na neophodnost izmena našeg stečajnog zakona i to kako rešenja materijalnog stečajnog prava, tako i procesnih rešenja. Autor zaključuje da smo donošenjem Zakona o stečajnom postupku bliži međunarodnim integracijama, ali da su izmene zakona svakako nužne da bi se postigao zadovoljavajući stepen zaštite poverilaca, što je preduslov većeg poverenja stranih investitora, čije investicije predstavljaju katalizator našeg privrednog razvoja.
Бесплатно
Статья научная
Ugovor o delu je postojao još u rimskom pravu i vodi poreklo iz ugovora locatio conductio operis. To je ugovor kojim se jedna strana conductor - obavezivala da izvrši neki konkretan posao, kao što je pravljenje cipela, prevoz vina i sl., a druga strana locator se obavezivala da za to plati određenu naknadu. Ono što je veoma zanimljivo jeste to što je još u rimskom pravu pravljena razlika između običnih poslova i onih poslova za koje je trebalo posebno obrazovanje. Naime, u rimskom pravu, poslovi koji su iziskivali veće znanje, a koje su posedovali posebno učeni ljudi (učitelji, advokati), nisu bili predmet locatio condutio operis nego mandatuma koji je bio dobročini, odnosno besplatni ugovor. U ovom radu će biti analizirano poreklo ugovora o delu u rimskom pravu, jer ono predstavlja osnov i temelj današnjih evropskih pravnih sistema, a pored toga je i najrazvijeniji i najzaokruženiji pravni sistem starog veka.
Бесплатно
Ugovor o kupoprodaji u rimskom pravu
Статья научная
Ugovor o kupoprodaji je ugovor koji vodi poreklo od rimskog kontrakta empatio venditio. Ovim konsensualnim ugovorom se jedna strana venditor obavezuje da prenese potpuno raspolaganje na stvari, a druga strana emptor, da zauzvrat plati određeni iznos novca (pretium). U ovom radu će biti analizirano poreklo ugovora o kupoprodaji u rimskom pravu.
Бесплатно
Статья научная
Budući kreativno biće, čovek potrebu za duhovnim ispoljavanjem ličnosti realizuje kroz različite oblike stvaralaštva. Kada proizvodi ljudskog duha postanu objektivno vidljivi, materijalno opredmećeni, u vezi s njima nastaju društveni odnosi u pogledu kojih postoji potreba za pravnim regulisanjem, a radi obezbeđenja ostvarenja i zaštite prava stvaralaca duhovnih dobara. Zaštita prava stvaralaca duhovnih dobara se primarno vrši pravnim normama prava intelektualne svojine različito u zavisnosti da li se radi o proizvodima ljudskog duha u oblasti književnosti, nauke i umetnosti (autorsko pravo) ili u oblasti industrije i privrede uopšte (pravo industrijske svojine). I u jednom i u drugom slučaju pravna zaštita obuhvata kako lično, tako i materijalno-pravnu komponentu duhovnog stvaralaštva. Od svega toga ćemo pravnoj analizi u ovom radu podvrgnuti segment materijalnog iskorišćavanja proizvoda ljudskog duha upotrebljivih u obavljanju privredne delatnosti i to proučavajući ugovor o licenci što je jedan od najvažnijih pravnih instituta ugovornog privrednog prava kojim se vrši pravno regulisanje materijalnog iskorišćenja pronalazaka i drugih privredno primenljivih proizvoda ljudskog duha.
Бесплатно
Uloga stečajnog suda u postupku reorganizacije
Статья научная
Stečajni postupak je sudski postupak koji se po svojoj prirodi vodi isključivo pred sudom, a ne pred upravnim organom. Za vođenje jednog ovakvog postupka nadležan je isključivo privredni sud u okvirima svoje mesne nadležnosti. Treba naglasiti da je nadležnost isključivo na domaćim sudovima pa sa tim u vezi ni jedan inostrani sud ne može sprovoditi postupak stečaja kao ni postupak reorganizacije nad subjektom kome je sedište u domaćoj zemlji. Najznačajniji normativni akt koji reguliše prirodu ove materije je Zakon o stečaju i Zakon o stečajnom postupku Republike Srbije. U Zakonu o stečaju, koji je počeo da se primenjuje 23.01.2010. godine, najznačajniju novinu predstavlja unapred pripremljeni plan reorganizacije. Plan reorganizacije usvojen i rešenjem stečajnog sudije koji je potvrđen i ima snagu izvršne isprave i predstavlja novi ugovor za izmirenje potraživanja koja su u njemu navedena.
Бесплатно
Uslovi i postupak za pravnu zaštitu pronalazaka
Статья научная
Osnovni društveni smisao pronalazaštva je podsticanje tehničko-tehnološkog i uopšte privrednog razvoja i to kako kreiranjem privredno primenljivih intelektualnih dobara savršenijih od postojećih, obuhvaćenih stanjem tehnike tako i kao sredstvo konkurentske borbe privredno-pravnih subjekata na tržištu. Od celokupne materije patentnog prava ovim radom su, s obzirom na praktičan značaj, obuhvaćena razmatranja o uslovima i postupku za priznanje patenta.
Бесплатно
Ustavni sud Srbije u novom Ustavu Srbije
Статья научная
Novi Ustav Srbije nije slučajnost naše novije istorije, već kao istorijska činjenica, na pragu novog doba on treba da doprinese konsolidovanju Srbije kao moderne evropske države. A Ustavni sud je institucija moderne države, koja ima značajnu ulogu u ostvarivanju načela vladavine prava. Ustav Republike Srbije od 10. novembra 2006. godine Ustavnom sudu posvećuje dužnu pažnju, kako posmatrano po broju odredbi koje se odnose na ovaj sud, tako po njegovom položaju i namenjenoj ulozi u uspostavljanju principa vladavine prava. Evidentna je osnovna intencija da se Ustavni sud osnaži i unapredi u poređenju sa njegovom dosadašnjom pozicijom. Međutim pažljivija analiza pokazuje da neka nova rešenja ovu instituciju realno slabe, pogotovu imajući u vidu da osnovne slabosti ustavne sudske zaštite u našem sistemu nisu prvenstveno bile u normativnoj sferi. Ima argumenata koji idu u prilog oceni da novi Ustav samo na prvi pogled jača Ustavni sud kao instituciju za zaštitu ustavnosti i zakonitosti. Neka radikalno nova rešenja (pre svega u pogledu načina izbora sudija pa time i sastavu suda), uz sve one postojeće i nove nadležnosti koje su mu nemilice dodate, bez odgovarajućih ustavnih garancija i instrumenata da će moći i da ih ostvaruje, u postojećim uslovima stvaraju platformu za slabljenje značaja Ustavnog suda i unapred ga stavljaju u poziciju u kojoj će on teško moći da u punoj meri odgovori zahtevima tako opsežne reforme.
Бесплатно
Uticaj migrantske krize na terorizam u Evropi
Статья научная
Predmet ovog istraživanja predstavlja uticaja migrantske krize na terorizam u Evropi. U poslednje vreme svedoci smo porasta terorizma na tlu Evrope, posebno onog koji svoju osnovu nalazi u verskom fundamentalizmu. Sa druge strane, Evropa se suočava sa sve većim brojem migranata koji nastoje da sa Bliskog istoka i Afrike dođu do država Evrope za koje smatraju da će im omogućiti bolje uslove za život. Međutim, pored velikog broja migranata koji tragaju za boljim i bezbednijim uslovima za život, ka tlu Evrope zaputio se veliki broj lažnih azilanata i ekonomskih migranata. Migrantska kriza za sobom povlači veliki broj bezbednosnih izazova, rizika i pretnji, o čemu će više reči biti u samom radu, dok će poseban akcenat biti stavljen na terorizam i njegovu povezanost sa migrantskom krizom.
Бесплатно
Zakonska subrogacija iz čl. 300 Zakona o obligacionim odnosima kroz primer sudske prakse
Статья
Бесплатно
Статья научная
Pravni instituti starog Rima, naročito oni iz stvarnog i obligacionog prava, mnogo su uticali na rešenja koja se i danas koriste. Do današnjih dana sačuvani su pojedini instituti rimskog prava kao što su: zaštita svojine, podele stvari, državina, službenosti i klasifikacije ugovora. U rimskom pravu u grupu stvarnih prava na tuđim stvarima (iura in re aliena), između ostalih, ubrajala su se i založna prava. Založno pravo je pravo obezbeđenja. Rimljani su u založna prava ubrajali fiduciju, pignus i hipoteku.
Бесплатно
Zastarelost potraživanja iz ugovora o osiguranju
Статья научная
O spornim pitanjima koja se tiču rokova zastarelosti potraživanja iz ugovora o osiguranju u sudskoj praksi dati su određeni odgovori i zauzeti su odgovarajući pravni stavovi. U radu su prikazane zakonske odredbe i stavovi pravne teorije i sudske prakse koji se odnose na pojam i rokove zastarelosti kod ugovora o osiguranju, na zastarelost regresnog zahteva osiguravača u slučaju zakonske personalne subrogacije, na početak toka zastarelosti potraživanja osiguravača prema osiguraniku, na dejstva van sudskog poravnanja, kao i na zastarelost prava na povraćaj premije kada ugovor o osiguranju nije zaključen.
Бесплатно
