Статьи журнала - Pravo - teorija i praksa
Все статьи: 676
Normative regulation of electronic administration in Republic of Serbia
Статья научная
Following the general trend of the technical-technological progress in society, where technology is increasingly important in everyday life, states and public authorities on all continents strive to facilitate the exercise and protection of the rights of their citizens, and to remove bureaucratic barriers that previously existed and were a common accompaniment appearance of the administrative procedure. As an expression of such an aspiration, but also as a necessary consequence of the technical progress, many countries are introducing a system of electronic public administration. Following this trend, our legislator also establishes a system of electronic public administration, with which he tries to facilitate the exercise of citizens’ rights, but also to improve the image that citizens have of a public administration, previously known for its sluggishness and inefficiency. The introduction of electronic administration into the domestic legal system, on the other hand, was done without a sufficient preparation, and it was not realized without certain difficulties, both at the normative level as well as at the level of the implementation of various normative solutions. This paper presents the legal regulations, i.e. the normative framework regulating the introduction and functioning of electronic administration in Republic of Serbia.
Бесплатно
Nosioci ekonomske politike u državi
Статья научная
Svaka ekonomija teži da bude stabilna i razvojna. Da to postigne ona se mora bazirati 'kvantitativno-kvalitativno usklađenom procesu reprodukcije'.1 Ekonomiju čine procesi proizvodnje, razmene, raspodele i potrošnje, a sve ovo radi zadovoljenja širokog spektra socio-ekonomskih potreba. Ukoliko se želi obezbediti stabilno funkcionisanje proširene reprodukcije, ove procese mora i jedino može organizovati, regulisati, usmeravati i kontrolisati država na makroekonomskom nivou. Ona to čini putem mreže činilaca ekonomske politike. Privrede svih zemalja, kako onih nerazvijenih, tako i najrazvijenijih se susreću se sa određenim problemima u svom funkcionisanju, koje bismo mogli nazvati univerzalnim. Oni iziskuju nužnost državne intervencije. Ovi problemi se tiču nedostatka faktora proizvodnje ili njihovog nepravilnog razmeštaja, otežanosti odvijanja reprodukcije, naročito proširene, ekološke krize itd. Zajedničko svojstvo im je da se javljaju u fazi proizvodnje, kao osnovnoj fazi reprodukcije, te se stoga nužno odražavaju na sve njene faze. Ekonomija kao ključna društvena delatnost neraskidivo je vezana za državu. Bez normativnog regulisanja ekonomskih odnosa, sudske zaštite, ali i ekonomske politike kao sistema mera koje deluju na ekonomske odnose i procese u cilju njihove optimalizacije, ekonomija jedne zemlje ne bi mogla funkcionisati ili bi se sama od sebe pretvorila u monstruozan mehanizam, čiji se članovi međusobno bore za život, ne birajući sredstva ni metode, dok sam od sebe ne bi propao. Preterano mešanje države dovelo bi pak do ukidanja osnovnih ekonomskih zakonitosti, jer ekonomija kao uslov svog opstanka zahteva autonomnost, dok se potpunom neutralonošću od same države prema privredi, dobiva sistem pun anomalija.
Бесплатно
Статья
Бесплатно
Novi Ustav Srbije i pravo raspolaganja i upravljanja zajedničkim delovima stambenih zgrada
Статья научная
U radu se obrađuje pitanje upravljanja i raspolaganja zajedničkim delovima stambenih zgrada. Rad je rezultat dugogodišnjeg proučavanja ove problematike. Autor iznosi tezu da je dosadašnja sudska praksa nezakonita jer je novelom Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa od 4. jula 1996. godine prestalo pravo društvene svojine na tim delovima stambenih zgrada i nastalo pravo nedeljive zajedničke svojine te se ova pitanja ne mogu više rešavati na osnovu primene odredaba Zakona o održavanju stambenih zgrada iz 1995. godine.
Бесплатно
Статья научная
Analizirajući rečeno, nalazim da ima mesta predlogu da se zakonom reši ova nova procesna situacija koju je pojava instituta svedoka-saradnika donela u ovoj pravnoj materiji, iako je jasno da se sve pravne situacije ne mogu zakonom regulisati. To bi se učinilo tako što bi istražni sudija ili predsednik veća u ovakvom slučaju razrešio dužnosti branioca, advokata koji je u istom predmetu ili u drugom predmetu po istom događaju, ranije zastupao drugog okrivljenog, koji je kasnije postao svedok-saradnik, a čiji se iskazi međusobno razlikuju. Ovo stoga da bi se sprečila kolizija interesa i ispoštovala dužnost čuvanja profesionalne tajne.
Бесплатно
Novi koncept usvojenja prema Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o porodici Republike Makedonije
Статья
Бесплатно
Novi sustav pravnih lijekova u Ovršnom (izvršnom) zakonu R. Hrvatske
Статья научная
U radu autor obrađuje novi sistem pravnih lekova u hrvatskom građanskom ovršnom (izvršnom) postupku. Posle uvodnih napomena, obrađuju se pravni lekovi protiv odluke javnog ovršitelja (izvršitelja), u okviru čega se posebna pažnja posvećuje: a) žalbi protiv ovršnog naloga, b) žalbi nakon proteka roka, c) odgovor na žalbu, d) odlukama suda o žalbi i e) nepravilnostima u provođenju ovrhe (izvršenja). Nakon toga obrađuju se pravni lekovi protiv odluke javnog beležnika, a u okviru te celine: a) žalba protiv rješenja o ovrsi na temelju vjerodostojne isprave i b) žalba protiv rješenja o ovrsi u delu u kojem se ovršeniku nalaže da namiri tražbinu. Posebna pažnja se posvećuje ovrhi (izvršenju) pred sudom i prigovoru treće osobe, da bi se određena pažnja posvetila i pitanju odgode ovrhe (izvršenja).
Бесплатно
Novine u zaštiti autorskih prava u Srbiji
Статья научная
Pravna zaštita autorskih prava u našoj zemlji predstavlja dugi niz godina, ne samo pravno već i ekonomsko pitanje. Neadekvatna zaštita autorskih prava destimulisala je naše autore da stvaraju dela od kojih bi, pored moralne, imali i materijalnu satisfakciju. Zaštita autorskih prava predstavlja višedimenzionalan problem. Sa jedne strane, neophodno je da se stvore društvene okolnosti prema kojima će se autorsko delo, kao oblik intelektualne svojine, posmatrati kao i svaki drugi oblik svojine. Dosadašnje stanje društvene svesti 'prepoznavalo' je autorsko pravo i druge oblike intelektualne svojine više kao virtuelnu svojinu, koja je zahteve autora za zaštitu te svojine posmatralo kao svojevrstan 'hir' autora, odnosno stvaraoca intelektualne svojine. Drugi problem se tiče neadekvatne pravne zaštite, koja do nedavno nije obuhvatala sve oblike autorskih dela. Osim toga, pravna zaštita nije bila zakonski usklađena, pa je to dovodilo do otežane zaštite autorskih prava. Treća dimenzija zaštite autorskih prava odnosi se na nedovoljnu primenu donetih zakona, što je problem koji karakteriše i druge oblasti prava. Moglo bi se posebno govoriti i o četvrtoj dimenziji problema zaštite autorskih prava, a on se svodi na unapređene tehnike koje omogućavaju zloupotrebu, odnosno neovlašćeno korišćenje autorskih prava. Najnovijim izmenama Zakona o autorskim i srodnim pravima upotpunjeni su domaći izvori prava iz navedene oblasti. Ove izmene otvaraju mogućnost i za krivično-pravnu zaštitu šireg kruga autorskih prava. Pomenutim izmenama na adekvatan način uređena je i pravna zaštita autora naučnih, književnih i drugih dela, jer je predmet zaštite postalo i njihovo neovlašćeno kopiranje i umnožavanje.
Бесплатно
Novo rešenje pravne zablude u Krivičnom zakoniku Srbije
Статья
Jedna od najvećih i najvažnijih novina u pozitivnom Krivičnom zakoniku Srbije ogleda se u sasvim novom rešenju instituta pravne zablude. Naime, utvrđeno je u članu 29. KZ, kao i u skoro svim novijim evropskim krivičnim zakonodavstvima, da neotklonjiva pravna zabluda (tj. zabluda koju učinilac nije na bilo koji način mogao da izbegne), isključuje krivicu (krivično delo), a otklonjiva pravna zabluda može predstavljati fakultativni osnov za ublažavanje kazne. Ovakvo, sasvim novo rešenje instituta pravne zablude oslanja se na mešovitoj normativnopsihološ koj teoriji krivice koja je danas opšteprihvaćena i, ujedno, napuštanju zastarelog psihološkog shvatanja krivice. Normativno-psihološko shvatanje krivice se odlikuje time što se krivica shvata ne kao psihološka, već kao socijalno-etička kategorija usled čega, proizilazi zaključak da se ne može kazniti bilo koji učinilac kome se i ne može uputiti društveni prekor za ono što je učinio. Ovde se, dakle, radi, pre svega o etičkoj osnovi krivice u krivičnom pravu. Delo koje je učinjeno u neotklonjivoj pravnoj zabludi nije krivično delo (član 29. stav 1. KZ). Pravna zabluda je neotklonjiva ako učinilac nije mogao i nije bio dužan da zna da je njegovo delo zabranjeno (član 29. stav 2. KZ). Tu nedostaje krivica kao obavezan elemenat krivičnog dela. Nje nema zato što kod učinioca nije mogla postojati svest o protivpravnosti koja je konstitutivni deo krivice. To znači, da je za postojanje neotklonjive pravne zablude potrebno utvrditi da učinilac nije bio dužan i nije mogao da zna da je njegovo delo zabranjeno. Pošto je stvarna ili moguća svest o protivpravnosti samostalna komponenta krivice njeno postojanje ili odsustvo nema bilo kakvog značaja za utvrđivanje umišljaja (ili nehata). Prema KZ i stvarna i pravna zabluda isključuju postojanje krivičnog dela. Dakle, kad nema dela nema potrebe za ispitivanjem krivice u smislu člana 2. KZ. Krivica, kao vrednosan sud se ispituje kad ima krivičnog dela. I da zaključimo: novo rešenje instituta pravne zablude u pozitivnom Krivičnom zakoniku Srbije predstavlja veliki doprinos kako nauci krivičnog prava i krivič no-pravnoj teoriji tako i krivičnom zakonodavstvu a ujedno predstavlja veliki napredak ka željenom cilju - usaglašavanju Krivičnog zakonodavstva Srbije sa krivičnim zakonodavstvima zemalja članica Evropske unije i sa krivičnim zakonodavstvom prihvaćenim u svetskim razmerama.
Бесплатно
Novčane obaveze i raskid ugovora
Статья научная
Ispunjenje ugovora je osnovni motiv zbog koga ugovorne strane zaključuju ugovor. Kada ugovarač ne ispuni svoje ugovorne obaveze, u tom slučaju ugovoru verna strana može da zahteva ispunjenje ili raskid ugovora. Autor se bavio analizom propisa koji uređuju raskid ugovora zbog neispunjenja novčane obaveze i uočio je određenu koliziju između zakonskih odredbi koje uređuju ovu materiju. Predmet analize su bila i normativna rešenja predložena Prednacrtom Građanskog zakonika, koja pokušavaju da otklone nedorečenosti i postojeće suprotnosti pozitivno - pravnih propisa.
Бесплатно
O Dušanovom zakoniku sa aspekta ustavnosti
Статья научная
Autor razmatra različita gledišta o pravnom karakteru Dušanovog zakonika; postavlja odgovarajuće kriterijume za utvrđivanje da li se ovaj istorijski dokument može svrstati u ustavne akte i klice ustavnosti. U tom cilju upoređuje se njegova sadržina sa standardnom ustavnom materijom, utvrđuju se njegova formalno pravna obeležja (postupak donošenja i pravna snaga). Polazeći od načela i principa ustavnosti, ali i od istorijskih okolnosti, zaključuje se da je evolutivno posmatrano teško u ovom dokumentu naći klice ustavnosti, ali da je njegova istorijsko-komparativna vrednost u tome što je on bio čin voljnog samoograničenja vlasti, u jednom višem cilju - snaženju srednjevekovne srpske države na pravnim osnovama.
Бесплатно
Статья научная
Zastupanje je preduzimanje pravnih poslova u ime i za račun zastupanog fizičkog ili pravnog lica, na osnovu ovlašćenja za zastupanje. Ovlašćenje za zastupanje zasniva se na: 1. zakonu; 2. opštem aktu pravnog lica; 3. aktu nadležnog organa ili na 4. izjavi volje zastupanog (punomoćje). Pravni subjekt nekada ne može sam preduzeti pravni posao zbog pravnih ili faktičkih smetnji. Institutom zastupanja omogućava se svim licima koja pravni posao ne mogu lično preduzeti, da to učine preko zastupnika. Neke pravne poslove nije dozvoljeno preduzimati preko zastupnika. U radu su obrađeni pojam zastupanja, bitni elementi zastupništva, delanje u ime i za račun zastupanog lica.
Бесплатно
O reformi visokog obrazovanja u Srbiji
Статья научная
Ako se istorijski posmatra razvoj visokog obrazovanja u Srbiji, može se izvesti nekoliko zaključaka: - da je visoko obrazovanje u Srbiji bilo koncipirano na veoma konzervativnim osnovama, gde je uvek postojao stah od promena, kao i strah od uplitanja države u ovu oblast, a kao sinonim za državu je uvek bila vladajuća klasa, koja je obrazovanje koristila za postizanje svojih ličnih ciljeva, bez razmatranja šta to može značiti za državu kao zajednicu ljudi; - da se uvek smatralo da naše visoko obrazovanje od savršenstva deli samo nedostatak finansijskih sredstava, koji je uvek postojao; - postojao je veliki broj studentskih organizacija, ali njima često nije bio prioritet zaštita interesa studenata, već su delovali periodično, samo u trenucima kada je bilo potrebno uvesti još jedan vanredan ispitni rok, ili produžiti rok za upis studenata u narednu godinu i dr., a retko kad su delovali na nekom trajnijem planu, kao što je unapređivanje nastavnog procesa, revizija postojećeg stanja i njegova reforma itd. - početak devedesetih odlikuje raspad SFRJ, ratovi, ekonomsko razaranje zemlje, višegodišnje sankcije, pa ratno razaranje zemlje krajem devedesetih. Sve to se neminovno negativno odrazilo na sve sfere života ljudi u Srbiji, pa i na visoko obrazovanje i još više je doprinelo razvijanju fenomena 'odliva mozgova' i gubitak cele jedne generacije mladih, obrazovanih i sposobnih ljudi. - tek ulazak u dvadeset prvi vek je pružio tračak nade i slabo svetlo na kraju jednog dugog i tamnog tunela propadanja. Ranije sporadični pokušaji iniciranja promena, su tada postajali sve masovnija pojava. Nova generacija mladih se usudila odvažiti na prve korake ka napretku i evropskim integracijama. Ipak, želja za promenama nije ono što je našoj zemlji dovoljno da bi povratila svoj nekadašnji sjaj. Potrebna su konkretna delanja i istrajnost u njima, jer će se prvi rezultati pojaviti tek u predstojećim godinama, isto onako kako su devedesete godine, svoje negativne posledice reflektovale tek kada su prošle. Da bi napravili pomak i razvoj visokog obrazovanja u Srbiji, treba svakako da se vodimo uporednim rešenjima drugih, razvijenijih država, ali nećemo rešiti svoje probleme tako što ćemo samo mehanički inkorporirati njihove propise u naše Zakone i druge akte. Mora se voditi računa i o našoj prosvetnoj tradiciji. Ono što treba da nam je na umu je činjenica da mi ne stvaramo novo visoko obrazovanje, već da vršimo reviziju i reformu već dugo godina postojećeg, pa će zbog toga, možda ovaj veliki i težak posao biti još teži. Transparentnost promena, revizije i reforme, mora biti jasna i dostupna svima koji žele da se u nju uključe i daju joj svoj doprinos. Edukacija mladih, pa i ljudi drugih životnih dobi, je neophodna da bi se pospešio demokratski razvoj zemlje, njen ekonomski oporavak i razvoj svesti o istinskim vrednostima, čiji je značaj opao, pa i potpuno izgubljen u godinama ratova i izolacije. I, ako sve napred rečeno možemo staviti u jednu rečenicu, ona bi možda glasila - 'Čekaju nas godine velika iskušenja i ako uspemo da im odolimo, očekuje nas ogroman posao koji treba završiti, a posle možemo biti sigurni da dobri rezultati nikako ne mogu izostati!'.
Бесплатно
Статья научная
Dostojevski je deset godina u Sibiru analizirao sudbine i karaktere skitnica i razbojnika '... i uopšte sveg crnog, tužnog života'. Njegovo psihološko budno oko prodrlo je u najtananije delove ljudske duše. Opisujući u svojim delima četrdesetak različitih patoloških tipova Dostojevski postaje književnik podzemlja. Roman 'Zločin i kazna' predstavlja svojevrsnu studiju slučaja i raspravu o smislu i besmislu zločina i kazne, centralnih pojmova krivičnog prava. Razmišljanja o zločinu i načinu i svrsi kažnjavanja njihovih učinilaca stara su koliko i ljudska zajednica. Pojedina krivična dela, kao što je ubistvo postoje u svim društvima i vremenima. Ono što se razlikuje jeste reakcija na njih - od odmazde do resocijalizacije, od smrtne kazne do njenog ukidanja. Razlikovala su se i shvatanja o uzrocima koji dovode do kriminalnog ponašanja, da li su faktori koji utiču na pojedinca čisto unutrašnje prirode ili rezultat sadejstva sa spoljašnjim okolnosti i kojima treba dati primat. Izgraditi društvo bez kriminala, izazov je kome niko nije uspeo da odgovori.
Бесплатно
Obaveze i odgovornosti poslenika angažovanog po ugovoru o delu
Статья научная
Ugovori zaključeni intuitu personae su takvi ugovori kod kojih lična svojstva jednog ili oba ugovornika predstavljaju odlučujući element njihove saglasnosti, tako da je izvršenje obaveza ili sticanje prava strogo u vezi sa ugovornikom zbog čijih je ličnih svojstava ugovor i zaključen. Ugovor o delu se uvek zaključuje kao ugovor intuit personae i upravo je to jedna od njegovih glavnih osobina. Obaveze poslenika su: izvršenje dela u smislu obavljanja određenog fizičkog ili intelektualnog rada, odnosno postizanje određenog rezultata, izvršenje posla u ugovorenom roku, bitno je i da posao obavi on lično, kao i garancija za svojstva i predaja izrađene stvari naručiocu. Pored ovih obveza, poslenik je dužan i da skrene pažnju naručiocu o nedostacima materijala.
Бесплатно
Obezbeđenje zalogom na potraživanjima i drugim pravima
Статья научная
Založno pravo na stvari stvarno pravo, dok u pogledu založnog prava na potraživanjima postoji mišljenje da je reč o obligacionom pravu. Pravo zaloge spada u sporedna prava i služi za obezbeđenje glavnog potraživanja. Pravo zaloge može postojati na pokretnim stvarima, nepokretnostima i na pravima, i nastaje na osnovu pravnog posla, sudske odluke. Zakon o obligacionim odnosima reguliše zalaganje potraživanja i drugih prava, kao poseban oblik zaloge koja nastaje zalaganjem potraživanja ili drugih prava, dok posebnu podvrstu predstavlja zalaganje potraživanja iz hartija od vrednosti. Zakon o obligacionim odnosima predviđa dužnost očuvanja potraživanja tako što propisuje da je zalogoprimac dužan preduzimati mere potrebne za očuvanje založnog potraživanja, npr. protest menice, podnošenje menične tužbe odnosno predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, da bi se prekinuo tok zastarelosti i sl. Poverilac stiče založno pravo na potraživanju upisanom na hartiji od vrednosti na donosioca kad mu ona bude predata, a davanje u zalogu potraživanja iz hartije po naredbi vrši se indosamentom u kome je naznačeno da je predata u zalogu. Naplaćivanje založenog potraživanja o dospelosti, takođe predstavlja obavezu zalogoprimca. Kad založeno potraživanje dospe za naplatu, zalogoprimac je dužan naplatiti ga. Za razliku od hipoteke i ručne zaloge, gde preovladava načelo oficijelnosti, koje se realizuju, po pravilu sudskim putem, kod zalaganja potraživanja, naplata je prepuštena založnom poveriocu. Odredbe Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar primenjuju se na zalogu prava intelektualne svojine, a zaloga na tim pravima upisuje se u registar zavoda nadležnog za intelektualnu svojinu, npr. u registar žigova ili registar patenata. Zakonom o obligacionim odnosima ustanovljeno je zakonsko pravo zaloge u korist komisionara na određenim pravima, odnosno potraživanjima.
Бесплатно
Obligations of the contracting parties in the service contract
Статья научная
The subject of the paper are the obligations of the contracting parties, i.e. the contractor and client, arising from the conclusion of a service contract. A service contract is one of the oldest forms of contractual obligations, but it is also a contract constantly being changed and adapted to emerging life situations. A service contract is a consensual, nominate, onerous and bilaterally binding contract. Therefore, it is a contract in which the obligations of the contracting parties are determined. The contractor has the obligation to complete the work, and hand it over to the client, while the client is obliged to pay remuneration for the contractor`s work. Also, one of the distinguishing facts of a service contract is that it is often concluded with regard to the contractor’s personality, so the fulfillment of the obligation is related to the personality of the contractor due to whose attributes the contract was concluded.
Бесплатно
Odgovornost država članica Evropske unije u oblasti zaštite životne sredine
Статья научная
Okvir sistema odgovornosti za zaštitu životne sredine država članica Evropske unije primarno je uspostavljen kroz Direktive 2004/35/ CE i 2008/99/EC. Direktiva 2004/35/CE ne obezbeđuje građansko-pravni režim zaštite. Ista ustanovljava administrativni okvir prevencije i sprečavanja ugrožavanja životne sredine kroz princip - zagađivač plaća. Direktiva 2008/99/EC predviđa krivično-pravne mere u odnosu na aktivnosti ugrožavanja životne sredine. Ovakvi koraci se moraju posmatrati kao prvi značajni akti u borbi protiv 'ekoloških' krivičnih dela. Obe Direktive predstavljaju značajne početne pozicije kada je u pitanju sistem odgovornosti država članica Evropske unije u oblasti zaštite životne sredine. Međutim, implementacija navedenih standarda država članica Evropske unije odigraće ključnu ulogu u rešavanju aktuelnih problema u predmetnoj materiji.
Бесплатно
