Статьи журнала - Pravo - teorija i praksa
Все статьи: 726
Neka pitanja pravnog aspekta elektronske trgovine
Статья научная
Informacione tehnologije danas predstavljaju nezaobilazan faktor i veoma razvijenu oblast društvenog života. Bez informacionih tehnologija i interneta, danas je nemoguće zamisliti bilo kakvo ozbiljnije poslovanje i povezivanje sa poslovnim partnerima. Prednosti ovakvog vida poslovanja su ogromne i najviše dotiču oblast brzine postupanja i preduzimanja radnji, mogućnost lakog kontakta sa potencijalnim poslovnim partnerima širom sveta kao i univerzalnost komunikacije i međusobnog opštenja. Sa druge strane, postoje i određeni nedostaci kao što su neinformisanost o potencijalnom klijentu, njegovoj poslovnoj ozbiljnosti i kapacitetu da isprati zaključeni pravni posao, kao i određivanje važećeg pravnog okvira za pravni posao (materijalnopravni i procesnopravni). U svakom slučaju Republika Srbija je svojim pozitivnim zakonodavstvom ušla u ove procese i počela da pravno uređuje ovu oblast.
Бесплатно
Neki aspekti korporativnog upravljanja zadrugom
Статья научная
Zadruga je voljna tvorevina članova zadruge, koji je osnivaju i u njoj ostvaruju svoje interese poslujući na osnovu zadružnih načela. Ona je samostalni subjekt u pravu i ima svoj mehanizam kreiranja volje. To je uprava zadruge tj. corporate governance putem koje se volja zadruge instrumentalizuje u konkretne pravne poslove sa zadrugarima, ali i sa trećim licima. U komparativnom zadružnom pravu corporate governance zadruge, pored skupštine, pretežno se struktuira u vidu dva organa: upravnog i nadzornog odbora. U našem pravu, pored ovih organa, zadruga ima i poslovodni organ - direktora. Slabost našeg zadružnog prava u pogledu uređivanja corporate governance zadruge je u tome, što, osim kod direktora, ne dopušta mogućnost da članovi upravnog i nadzornog odbora budu i nezadrugari - stručnjaci. Na taj način, zadruga, kojoj je priznato svojstvo posebnog privrednog društva, dovedena je na tržištu u neravnopravan i nepovoljan položaj u odnosu na druga nezadružna privredna društva. U radu se kritički osvetljavaju naša zakonska pravila o corporate governance u zadruzi, predlažu njihova poboljšanja u formi predloga de lege ferenda, čime bi se kreirale pretpostavke za veću demokratičnost i efikasnost u odlučivanju i poslovanju zadruge.
Бесплатно
Neki aspekti odnosa škole prirodnog prava i Kelzenove normativističke teorije prava
Статья научная
Škola prirodnog prava i Kelzenova normativistička teorija prava, ostavile su zapaženo mesto u celokupnoj istoriji u oblasti teorije prava. Međutim škola prirodnog prava ima svoje trajanje od petog veka pre nove ere, a Kelzenova normativistička teorija ima trajanje nešto više od pola stoleća (od 40-tih godina prošlog veka). Osnovne karakteristike Škole prirodnog prava jeste da svoj izvor nalazi u ljudskom umu kao prirodnoj supstanci i čije su karakteristike osnovna i univerzalna prava čoveka kao što su pravo na život, pravo na slobodu, pravo na ljudsko dostojanstvo i pravo na imovinu i jednakost ljudi po rođenju. Međutim Kelzenova normativistička teorija izvor celokupnog prava nalazi u pra-normi, jednoj metafizičnoj normi kojom se definiše i suština čoveka i same države Ipak i Škola prirodnog prava i Kelzenova normativistička teorija, svaka na svoj način, su ukazivale na manjkavosti pozitivnog prava, koje, uglavnom, počiva na interesno političkoj osnovi. S tim da prirodno pravo na jedan umno-racionalan i prirodan način interpretira koncept prava, bez primesa interesno političkog i ideološkog, a Kelzenova normativistička teorija čuva i štiti pravo od ideološko-političkog kroz zatvoren sistem čistog prava koje počiva na pra-normi, koja nema uporišta u prirodno i društvenoj realnosti.
Бесплатно
Neki sociološki aspekti pojma demokratije
Статья научная
Demokratija kao pojam predstavlja zanimljivu temu za teoretičare društvenih nauka različitog profila, od Platona i Aristotela pa do današnjih dana. Demokratija je danas veoma popularna kao reč, pojam, oblik političkog režima, politički program, cilj kome se teži, ideologija, pokret, zavisno kako ko demokratiju svata i koje joj značenje daje. Može se, bez velike rezerve, konstatovati da u prethodnoj deceniji nema češće upotrebljavane reči od demokratije, ne samo u naučnim i političkim raspravama, već i u svakodnevnom govoru običnih ljudi. Platon je govorio o više oblika demokratije, ali je posebno isticao da je najgori onaj oblik demokratije gde ne vladaju zakoni, nego puka većina, koja nameće svoju ad hok volju. Od Aristotela je potekla ideja da se valjanost demokratije procenjuje po tome koliko ona poštuje opšta i objektivna pravila data kroz zakone. U XVIII veku kao nužan pratilac definisanja demokratije kao vladavine većine pojavljuje se zahtev da vladavina većine mora garantovati osnovna prava političkih, etničkih i verskih manjina. Kada su u pitanju klasične teorije o demokratiji XVIII i XIX veka ona se ispoljava kroz dve teorijske opcije: a) liberalno demokratski model protektivne demokratije i b) razvojnu demokratiju. Savremeni oblici demokratije se ispoljavaju se kroz demokratiju kompetetivnog elitizma i demokratiju pluralizma i neopluralizma. Nakon pluralne i neopluralne na scenu stupa legalna demokratija nove desnice i participativna demokratija nove levice. Na kraju u XX veku dolazi do pokušaja sinteze savremene demokratije u formi demokratije autonomije. U završnom delu rada je ukazano na osnovne slabosti demokratije, a to su: a) apsolutna jednakost građana bez obzira na njihove mnogobrojne lične različitosti; b) gde su granice ispoljavanja demokratije; c) mogućnosti samouništenja demokratije dovodeći demokratskim putem na vlast najgore oblike autokratije.
Бесплатно
New legal solutions in the procedure for the extension of parental rights
Статья научная
In the paper the author presents the legal-political reasons which have motivated the legislator to change the concept and revise the rules of the special contentious procedure concerning the extension of parental rights in the Law on Amendments to the Law on Contentious Procedure of Republic of Serbia (2014). The author analyzes the compatibility of the new legal solutions to the European legal standards and states that certain new legal solutions do not offer a full and adequate protection of a person this procedure is undertaken against, although they improve it to some extent.
Бесплатно
Другой
Бесплатно
Ništavost Ugovora o javnoj nabavci
Статья научная
Razlozi ništavosti ugovora o javnoj nabavci taksativno su nabrojani, a ne kao primeri (ne exempli causa), što znači da se u praksi ne bi mogli kreirati novi razlozi ništavosti ugovora zbog povrede odredaba Zakona o javnim nabavkama van onih propisanih u ovom članu. S time u vezi, treba usko tumačiti i opšte razloge ništavosti ugovora iz člana 103. Zakona o obligacionim odnosima. Odlučivanje o zahtevu za utvrđenje ništavosti ugovora o javnoj nabavci spada u sudsku nadležnost, dok odlučivanje za zaštitu prava, dakle o poništaju postupka javne nabavke, ne spada u sudsku nadležnost, već u nadležnost drugog državnog organa - Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.
Бесплатно
Normative regulation of electronic administration in Republic of Serbia
Статья научная
Following the general trend of the technical-technological progress in society, where technology is increasingly important in everyday life, states and public authorities on all continents strive to facilitate the exercise and protection of the rights of their citizens, and to remove bureaucratic barriers that previously existed and were a common accompaniment appearance of the administrative procedure. As an expression of such an aspiration, but also as a necessary consequence of the technical progress, many countries are introducing a system of electronic public administration. Following this trend, our legislator also establishes a system of electronic public administration, with which he tries to facilitate the exercise of citizens’ rights, but also to improve the image that citizens have of a public administration, previously known for its sluggishness and inefficiency. The introduction of electronic administration into the domestic legal system, on the other hand, was done without a sufficient preparation, and it was not realized without certain difficulties, both at the normative level as well as at the level of the implementation of various normative solutions. This paper presents the legal regulations, i.e. the normative framework regulating the introduction and functioning of electronic administration in Republic of Serbia.
Бесплатно
Nosioci ekonomske politike u državi
Статья научная
Svaka ekonomija teži da bude stabilna i razvojna. Da to postigne ona se mora bazirati 'kvantitativno-kvalitativno usklađenom procesu reprodukcije'.1 Ekonomiju čine procesi proizvodnje, razmene, raspodele i potrošnje, a sve ovo radi zadovoljenja širokog spektra socio-ekonomskih potreba. Ukoliko se želi obezbediti stabilno funkcionisanje proširene reprodukcije, ove procese mora i jedino može organizovati, regulisati, usmeravati i kontrolisati država na makroekonomskom nivou. Ona to čini putem mreže činilaca ekonomske politike. Privrede svih zemalja, kako onih nerazvijenih, tako i najrazvijenijih se susreću se sa određenim problemima u svom funkcionisanju, koje bismo mogli nazvati univerzalnim. Oni iziskuju nužnost državne intervencije. Ovi problemi se tiču nedostatka faktora proizvodnje ili njihovog nepravilnog razmeštaja, otežanosti odvijanja reprodukcije, naročito proširene, ekološke krize itd. Zajedničko svojstvo im je da se javljaju u fazi proizvodnje, kao osnovnoj fazi reprodukcije, te se stoga nužno odražavaju na sve njene faze. Ekonomija kao ključna društvena delatnost neraskidivo je vezana za državu. Bez normativnog regulisanja ekonomskih odnosa, sudske zaštite, ali i ekonomske politike kao sistema mera koje deluju na ekonomske odnose i procese u cilju njihove optimalizacije, ekonomija jedne zemlje ne bi mogla funkcionisati ili bi se sama od sebe pretvorila u monstruozan mehanizam, čiji se članovi međusobno bore za život, ne birajući sredstva ni metode, dok sam od sebe ne bi propao. Preterano mešanje države dovelo bi pak do ukidanja osnovnih ekonomskih zakonitosti, jer ekonomija kao uslov svog opstanka zahteva autonomnost, dok se potpunom neutralonošću od same države prema privredi, dobiva sistem pun anomalija.
Бесплатно
Статья
Бесплатно
Novi Ustav Srbije i pravo raspolaganja i upravljanja zajedničkim delovima stambenih zgrada
Статья научная
U radu se obrađuje pitanje upravljanja i raspolaganja zajedničkim delovima stambenih zgrada. Rad je rezultat dugogodišnjeg proučavanja ove problematike. Autor iznosi tezu da je dosadašnja sudska praksa nezakonita jer je novelom Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa od 4. jula 1996. godine prestalo pravo društvene svojine na tim delovima stambenih zgrada i nastalo pravo nedeljive zajedničke svojine te se ova pitanja ne mogu više rešavati na osnovu primene odredaba Zakona o održavanju stambenih zgrada iz 1995. godine.
Бесплатно
Статья научная
Analizirajući rečeno, nalazim da ima mesta predlogu da se zakonom reši ova nova procesna situacija koju je pojava instituta svedoka-saradnika donela u ovoj pravnoj materiji, iako je jasno da se sve pravne situacije ne mogu zakonom regulisati. To bi se učinilo tako što bi istražni sudija ili predsednik veća u ovakvom slučaju razrešio dužnosti branioca, advokata koji je u istom predmetu ili u drugom predmetu po istom događaju, ranije zastupao drugog okrivljenog, koji je kasnije postao svedok-saradnik, a čiji se iskazi međusobno razlikuju. Ovo stoga da bi se sprečila kolizija interesa i ispoštovala dužnost čuvanja profesionalne tajne.
Бесплатно
Novi koncept usvojenja prema Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o porodici Republike Makedonije
Статья
Бесплатно
Novi sustav pravnih lijekova u Ovršnom (izvršnom) zakonu R. Hrvatske
Статья научная
U radu autor obrađuje novi sistem pravnih lekova u hrvatskom građanskom ovršnom (izvršnom) postupku. Posle uvodnih napomena, obrađuju se pravni lekovi protiv odluke javnog ovršitelja (izvršitelja), u okviru čega se posebna pažnja posvećuje: a) žalbi protiv ovršnog naloga, b) žalbi nakon proteka roka, c) odgovor na žalbu, d) odlukama suda o žalbi i e) nepravilnostima u provođenju ovrhe (izvršenja). Nakon toga obrađuju se pravni lekovi protiv odluke javnog beležnika, a u okviru te celine: a) žalba protiv rješenja o ovrsi na temelju vjerodostojne isprave i b) žalba protiv rješenja o ovrsi u delu u kojem se ovršeniku nalaže da namiri tražbinu. Posebna pažnja se posvećuje ovrhi (izvršenju) pred sudom i prigovoru treće osobe, da bi se određena pažnja posvetila i pitanju odgode ovrhe (izvršenja).
Бесплатно
Novine u zaštiti autorskih prava u Srbiji
Статья научная
Pravna zaštita autorskih prava u našoj zemlji predstavlja dugi niz godina, ne samo pravno već i ekonomsko pitanje. Neadekvatna zaštita autorskih prava destimulisala je naše autore da stvaraju dela od kojih bi, pored moralne, imali i materijalnu satisfakciju. Zaštita autorskih prava predstavlja višedimenzionalan problem. Sa jedne strane, neophodno je da se stvore društvene okolnosti prema kojima će se autorsko delo, kao oblik intelektualne svojine, posmatrati kao i svaki drugi oblik svojine. Dosadašnje stanje društvene svesti 'prepoznavalo' je autorsko pravo i druge oblike intelektualne svojine više kao virtuelnu svojinu, koja je zahteve autora za zaštitu te svojine posmatralo kao svojevrstan 'hir' autora, odnosno stvaraoca intelektualne svojine. Drugi problem se tiče neadekvatne pravne zaštite, koja do nedavno nije obuhvatala sve oblike autorskih dela. Osim toga, pravna zaštita nije bila zakonski usklađena, pa je to dovodilo do otežane zaštite autorskih prava. Treća dimenzija zaštite autorskih prava odnosi se na nedovoljnu primenu donetih zakona, što je problem koji karakteriše i druge oblasti prava. Moglo bi se posebno govoriti i o četvrtoj dimenziji problema zaštite autorskih prava, a on se svodi na unapređene tehnike koje omogućavaju zloupotrebu, odnosno neovlašćeno korišćenje autorskih prava. Najnovijim izmenama Zakona o autorskim i srodnim pravima upotpunjeni su domaći izvori prava iz navedene oblasti. Ove izmene otvaraju mogućnost i za krivično-pravnu zaštitu šireg kruga autorskih prava. Pomenutim izmenama na adekvatan način uređena je i pravna zaštita autora naučnih, književnih i drugih dela, jer je predmet zaštite postalo i njihovo neovlašćeno kopiranje i umnožavanje.
Бесплатно
Novo rešenje pravne zablude u Krivičnom zakoniku Srbije
Статья
Jedna od najvećih i najvažnijih novina u pozitivnom Krivičnom zakoniku Srbije ogleda se u sasvim novom rešenju instituta pravne zablude. Naime, utvrđeno je u članu 29. KZ, kao i u skoro svim novijim evropskim krivičnim zakonodavstvima, da neotklonjiva pravna zabluda (tj. zabluda koju učinilac nije na bilo koji način mogao da izbegne), isključuje krivicu (krivično delo), a otklonjiva pravna zabluda može predstavljati fakultativni osnov za ublažavanje kazne. Ovakvo, sasvim novo rešenje instituta pravne zablude oslanja se na mešovitoj normativnopsihološ koj teoriji krivice koja je danas opšteprihvaćena i, ujedno, napuštanju zastarelog psihološkog shvatanja krivice. Normativno-psihološko shvatanje krivice se odlikuje time što se krivica shvata ne kao psihološka, već kao socijalno-etička kategorija usled čega, proizilazi zaključak da se ne može kazniti bilo koji učinilac kome se i ne može uputiti društveni prekor za ono što je učinio. Ovde se, dakle, radi, pre svega o etičkoj osnovi krivice u krivičnom pravu. Delo koje je učinjeno u neotklonjivoj pravnoj zabludi nije krivično delo (član 29. stav 1. KZ). Pravna zabluda je neotklonjiva ako učinilac nije mogao i nije bio dužan da zna da je njegovo delo zabranjeno (član 29. stav 2. KZ). Tu nedostaje krivica kao obavezan elemenat krivičnog dela. Nje nema zato što kod učinioca nije mogla postojati svest o protivpravnosti koja je konstitutivni deo krivice. To znači, da je za postojanje neotklonjive pravne zablude potrebno utvrditi da učinilac nije bio dužan i nije mogao da zna da je njegovo delo zabranjeno. Pošto je stvarna ili moguća svest o protivpravnosti samostalna komponenta krivice njeno postojanje ili odsustvo nema bilo kakvog značaja za utvrđivanje umišljaja (ili nehata). Prema KZ i stvarna i pravna zabluda isključuju postojanje krivičnog dela. Dakle, kad nema dela nema potrebe za ispitivanjem krivice u smislu člana 2. KZ. Krivica, kao vrednosan sud se ispituje kad ima krivičnog dela. I da zaključimo: novo rešenje instituta pravne zablude u pozitivnom Krivičnom zakoniku Srbije predstavlja veliki doprinos kako nauci krivičnog prava i krivič no-pravnoj teoriji tako i krivičnom zakonodavstvu a ujedno predstavlja veliki napredak ka željenom cilju - usaglašavanju Krivičnog zakonodavstva Srbije sa krivičnim zakonodavstvima zemalja članica Evropske unije i sa krivičnim zakonodavstvom prihvaćenim u svetskim razmerama.
Бесплатно
Novčane obaveze i raskid ugovora
Статья научная
Ispunjenje ugovora je osnovni motiv zbog koga ugovorne strane zaključuju ugovor. Kada ugovarač ne ispuni svoje ugovorne obaveze, u tom slučaju ugovoru verna strana može da zahteva ispunjenje ili raskid ugovora. Autor se bavio analizom propisa koji uređuju raskid ugovora zbog neispunjenja novčane obaveze i uočio je određenu koliziju između zakonskih odredbi koje uređuju ovu materiju. Predmet analize su bila i normativna rešenja predložena Prednacrtom Građanskog zakonika, koja pokušavaju da otklone nedorečenosti i postojeće suprotnosti pozitivno - pravnih propisa.
Бесплатно
O Dušanovom zakoniku sa aspekta ustavnosti
Статья научная
Autor razmatra različita gledišta o pravnom karakteru Dušanovog zakonika; postavlja odgovarajuće kriterijume za utvrđivanje da li se ovaj istorijski dokument može svrstati u ustavne akte i klice ustavnosti. U tom cilju upoređuje se njegova sadržina sa standardnom ustavnom materijom, utvrđuju se njegova formalno pravna obeležja (postupak donošenja i pravna snaga). Polazeći od načela i principa ustavnosti, ali i od istorijskih okolnosti, zaključuje se da je evolutivno posmatrano teško u ovom dokumentu naći klice ustavnosti, ali da je njegova istorijsko-komparativna vrednost u tome što je on bio čin voljnog samoograničenja vlasti, u jednom višem cilju - snaženju srednjevekovne srpske države na pravnim osnovama.
Бесплатно
