Статьи журнала - Pravo - teorija i praksa
Все статьи: 676
Nadležnost/delokrug skupštine akcionarskog društva
Статья научная
Posmatrajući vrste i strukturu organa akcionarskog društva (skupština, upravni odbor, izvršni odbor, generalni direktor akcionarskog društva, nadzorni odbor, interni revizor, odbor revizora), jasno se uočava da hijerarhijski najviše mesto među svim organima zauzima skupština. Skupština je reprezent vlasnika društva i samim tim ima najvažniju ulogu u akcionarskom društvu i donosi najvažnije odluke. U okviru akcionarskog društva razlikujemo tri vrste skupštine, i to osnivačku, redovnu godišnju i vanrednu. Suština svih ovih skupština ogleda se u tome da svaka od njih donosi najvažnije odluke vezano za rad, poslovanje i opstanak društva uz određene modalitete svojstvene svakoj od ovih vrsta skupštine. Naravno, najšira i najveća ovlašćenja ima redovna godišnja skupština društva, nešto manji obim ovlašćenja ima osnivačka, dok je vanredna skupština na neki način specijalizovana skupština za donošenje hitnih odluka. U odnosu na savremene Evropske trendove i tendencije, skupština akcionarskog društva, je i pored svih pritisaka i pretenzija, uspela da zadrži svoje mesto i poziciju u hijerarhiji organa akcionarskog društva.
Бесплатно
Статья научная
Najvažnije načelo na kojem se zasniva krivično pravo je svakako načelo zakonitosti. Potrebno je istaći da načelo zakonitosti obuhvata i obavezu da se zakonom propišu i opšti uslovi za primenu krivičnih sankcija. Takođe, ovo načelo se primenjuje i u odnosu na one institute opšteg dela od kojih zavisi postojanje krivičnog dela, ali i na one odredbe opšteg dela koje omogućavaju ili isključuju primenu određene krivične sankcije. Do 17. 11. 2001. godine, u Srbiji je na snazi bio Krivični zakon SRJ koji je propisivao da odredbe opšteg dela tog zakona važe za sva krivična dela određena u saveznim zakonima i zakonima republika. Takođe, određivao je da se za krivična dela, krivično odgovornim učiniocima mogu izreći smrtne kazne, kada je propisana zakonom republike, zatvor i novčane kazne. Kazna zatvora nije mogla biti kraća od 15 dana, niti duža od 15 godina, s tim što je za najteža krivična dela mogla biti dvadeset godina. Istovremeno, na snazi je bio i Krivični zakon RS koji je određivao uslove za propisivanje, izricanje i izvršenje smrtne kazne, propisujući je samo za ubistvo iz člana 47. stav 2. (teško ubistvo) i teški slučajevi razbojničke krađe i razbojništva iz člana 169. stav 2. Zakon o izmenama i dopunama KZ SRJ od 17. 11. 2001. godine, iz registra krivičnih sankcija izbacuje smrtnu kaznu, a krivično odgovornim učiniocima, od tog dana, može se izreći zatvor ili novčana kazna. KZ RS do 9. 3. 2002. godine ni za jedno krivično delo nije predviđao kaznu zatvora u trajanju od 40 godina, a za krivična dela teško ubistvo i teški slučajevi razbojničke krađe i razbojništva propisana je kazna zatvora najmanje 10 godina, što znači od 10 do 15 godina, ili smrtna kazna. U takvoj situaciji, potpuno je jasno, pošto odredbe opšteg dela iz saveznog zakona ne dozvoljavaju izricanje smrtne kazne, da je u tom periodu, najstroža kazna koja je mogla da se izrekne učiniocu ova dva krivična dela bila kazna zatvora u trajanju od 15 godina. Imajući u vidu da su u pitanju dva krivična dela koja spadaju u grupu najtežih krivičnih dela, za koja se uvek propisivala najstroža kazna, a da je u ovom periodu za ta dela mogla biti izrečena samo kazna zatvora u trajanju od 15 godina, mogla bi se prilično argumentovano braniti teza da je u pitanju ozbiljan propust zakonodavca. Međutim, načelo zakonitosti, kao najvažnije krivično pravno načelo, ali i druga načela krivičnog prava ne dozvoljavaju sudovima da, pod bilo kakvim izgovorom, ili zbog bilo kojih 'viših' interesa, ispravljaju greške zakonodavca, ako je uopšte u pitanju greška. Čak i da jeste, u krivičnom pravu postoji neoboriva pretpostavka da je zakonodavac u tom trenutku hteo upravo tako kako je i propisao.
Бесплатно
Naknada nematerijalne štete - pojam, vrste i određivanje visine naknade
Статья научная
Pitanje naknade nematerijalne štete, možemo slobodno reći, je jedno od večnih pitanja u materiji obligacionog prava. Kada je reč o naknadi nematerijalne štete osnovni izvor pravnih odnosa u ovom segmentu je Zakon o obligacionim odnosima, koji je donet 1978. godine i koji je imao u vidu rešenja koja je kreirala sudska praksa u nedostatku pozitivnopravnih propisa iz ove oblasti. Mišljenja u vezi sa naknadom nematerijalne štete u pravnoj doktrini su bila podeljena. Što se tiče sudske prakse ona je bila dosta restriktivna. Danas više nije sporno ni u pravnoj teoriji ni u sudskoj praksi egzistencija prava na naknadu nematerijalne štete, ali pitanje određivanja njene visine i kriterijuma koje treba primeniti prilikom utvrđivanja visine pravične novčane naknade za pojedine vidove nematerijalne štete je i dalje sporno kako u pravnoj doktrini, tako i u sudskoj praksi. Pored ovog pitanja, pojavljuju se i nova sporna pitanja, a to su: krug subjekata koji imaju pravo na naknadu, oblici naknade nematerijalne štete, pitanje zastarelosti i dosuđivanje zakonske zatezne kamate, kao i pitanje nasleđivanja potraživanja po osnovu naknade nematerijalne štete. Sva ova pitanja autor razmatra u ovom radu, ne samo sa aspekta de lege lata, nego i de lege ferenda.
Бесплатно
Naknada nematerijalne štete prema zakonu o obligacionim odnosima
Статья научная
Dok se materijalna šteta, u pravnom smislu, može pojaviti u obliku oduzimanja, uništenja ili pogoršanja nekog imovinskog dobra ili pak umanjenja imovine ili sprečavanja njenog uvećanja, nematerijalna, neimovinska ili idealna šteta tiče se ličnog integriteta oštećenog. Zakon o obligacionim odnosima nematerijalnu štetu određuje kao nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha. Pravo na naknadu nematerijalne štete predviđeno je za pretrpljene i buduće duševne bolove usled povrede prava ličnosti, smanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda i časti, povrede slobode, smrti bliskog lica, u slučaju naročito teškog invaliditeta bliskog lica, krivičnog dela protiv dostojanstva ličnosti i morala, pretrpljenih i budućih fizičkih bolova, pretrpljenog i budućeg straha. U oblasti neimovinske štete osnovni odštetni rezultat je u pružanju satisfakcije, pošto potpuna i stvarna uspostava pređašnjeg stanja najčešće nije moguća. Način pružanja satisfakcije je određen u zavisnosti od vrste nematerijalne štete. U principu, satisfakcija se može odrediti u naturi i u novcu. Budući da sudije ne poseduju stručna znanja iz medicine, imajući u vidu specifičnost postupka koji se vodi radi dosuđenja naknade nematerijalne štete, uloga veštaka je od ključnog značaja u utvrđivanju bitnih činjenica koje određuju visinu štete.
Бесплатно
Статья
Бесплатно
Статья научная
Rad se bavi nasiljem u porodici, kao fenomenom koji postoji, ali kome se u mnogim zemljama i dalje ne poklanja dovoljna pažnja. Još uvek postoje zemlje, u kojima nasilje u porodici ne znači (pravno) zločin. Nasilje u porodici je ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, psihički integritet ili spokojstvo drugog člana porodičnog domaćinstva. Nasilje u porodici pojavljuje se u obliku: fizičkog nasilja, psihičkog nasilja, seksualnog nasilja i ekonomskog nasilja. U Republici Srbiji nasilje u porodici je, kao posebno krivično delo, priznato tek nedavno. Tada je regulisano prvo odredbama krivičnog zakona, a kasnije odredbama porodičnog zakona. Krivični zakonik je poznavao i ranije krivična dela protiv braka i porodice, ali posebno krivično delo nasilje u porodici uvedeno je tek 2003. godine, izmenama i dopunama ranijeg zakona. Porodično pravo je novim zakonikom iz 2005. godine uvelo u srpsko zakonodavstvo nasilje u porodici i zaštitu od nasilja u porodici.
Бесплатно
Статья научная
Nasilje u porodici je poslednjih godina postao veoma izražen problem. Raspoloživa saznanja ukazuju da nasilje u porodici ima veoma ozbiljne društvene i individualne posledice i da su njegove žrtve daleko češće žene i deca nego odrasli muškarci. Nasilje u porodici je izuzetno složena pojava. Nema jedinstvenog pogleda na krug ponašanja koja se smatraju nasilničkim. Nasilje u porodici najčešće podrazumeva fizičko zlostavljanje, a prema mišljenju nekih autora, seksualno zlostavljanje i psihičko nasilje redovni su pratioci fizičkog nasilja u porodici. Ukoliko se osvrt učini na uzroke ovako manifestovanog nasilničkog ponašanja, uviđa se da tranzicioni period karakteriše, između ostalog, visok stepen nestabilnosti i egzistencijalne nesigurnosti, pa su faktori koji dovode do ispoljavanja lepeze mogućnosti nasilničkog ponašanja u jednoj porodici su zaista brojni i veoma izraženi. Osnovna pažnja u radu usmerena je na odredbe Porodičnog zakona koje se odnose na navedenu materiju i Krivičnog zakonika koji uređuju krivično delo - nasilje u porodici, te Zakona o sprečavanju nasilja u porodici.
Бесплатно
Статья научная
U radu se razmatra pitanje prava manjinskih akcionara. Zakon o privrednim društvima je usvojio načelo jednakosti akcionara sa idejom da zaštiti prava manjinskih akcionara. Postoji više razloga za adekvatno zakonsko regulisanje prava manjinskih akcionara. Najvažniji od svih je ekonomski, jer se pružanjem zaštite manjinskim akcionarima povećava interes za osnivanje društva kapitala, povećava se stepen ulaganja i reguliše neometano naknadno otuđenje akcija. Pružanjem adekvatne zaštite manjinskim akcionarima privlače se investitori, sprečava se zloupotreba prava većine i ostvaruje načelo jednakosti akcionara proklamovano i prihvaćeno u svim pravnim sistemima. Zaštita prava manjinskih akcionara može se obezbeđivati neposredno, donošenjem odgovarajućih zakonskih propisa i posredno, putem odredbi akata akcionarskog društva (ugovora i statuta).
Бесплатно
Načelo kontradiktornosti (raspravnosti) u krivičnom postupku
Статья научная
Mogućnost krivičnopravnih stranaka, da iznesu sopstveni stav o krivičnoj stvari, ali i da se izjasne o stavu suprotstavljene stranke, kao okosnicu načela kontradiktornosti, čini ugaoni kamen postupka utvrđivanja odlučnih činjenica. Krivični postupak, normativno izgrađen kao spor ravnopravnih stranaka, predstavlja optimalni institucionalni ambijent, za ostvarivanje proklamovanog zadatka krivične procedure. Iz toga proističe važnost načela kontradiktornosti (raspravnosti), koje nije izričito formulisano u ZKP-a, ali nedvosmisleno proizlazi iz procesnog položaja krivičnoprocesnih stranaka. Iako se načelo kontradiktornosti, primarno realizuje na glavnom pretresu, elementi ovog načela zastupljeni su i u ostalim fazama krivičnog postupka. Osnovni preduslov za ostvarivanje principa kontradiktornosti, jeste, da se krivični postupak normativno izgradi kao stranački postupak. U savremenom krivičnom postupku, načelo monofunkcionalnosti jedna je od osnovnih odrednica obaju tipova ovog postupka, koje otvara put ostvarivanju načela kontradiktornosti.
Бесплатно
Načelo neposrednosti i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku (2009)
Статья научная
Autor analizira promene u pogledu konkretizacije načela neposrednosti koje je doneo Zakon o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku iz decembra 2009. g. i konstatuje da je zakonodavac značajno proširio domet ovog načela: širenjem principa monokratskog suđenja u odnosu na kolegijalno suđenje, novim pravilima o funkcionalnoj nadležnosti, fikcijama o sporazumu stranaka o funkcionalnoj nadležnosti u toku parnice, pravilima o trenutnom vremenskom važenju noveliranog zakona, novim pravilima o posrednom izvođenju dokaza kad glavna rasprava počinje iznova, pravilima o aktivnoj ulozi suda u toku postupka, pravilima o obaveznom održavanju usmene rasprave pred sudom druge instance. Autor smatra da je novim zakonskim pravilima koja se odnose na novu funkcionalnu nadležnost sudijskih pomoćnika povređen ne samo princip neposrednosti, već i Ustav i princip podele vlasti. Nova zakonska pravila omogućavaju da sudijski pomoćnici, koji su državni službenici i pripadnici izvršne vlasti, iako nisu izabrani za sudije, mogu samostalno da preduzimaju sudske parnične radnje u određenim fazama postupka (u pripremnom postupku i u postupku po pravnim lekovima) i da upravljaju postupkom.
Бесплатно
Статья научная
Modaliteti načela oportuniteta krivičnog gonjena u odnosu na punoletne učinioce krivičnih dela (odlaganje krivičnog gonjenja i odbačaj krivične prijave usled stvarnog kajanja osumnjičenog) bili su predmet brojnih naučnih radova koji su se bavili pre svega teorijskim i normativnim aspektima ovog instituta krivičnog procesnog prava. Smatramo da je zbog sve većeg obima primene ovog načela nužno prikazati i njegov praktični - tužilački aspekt o kojem se u dosadašnjim radovima nije mnogo pisalo. Stoga, cilj rada je da javnosti prikaže rad javnog tužioca na predmetu u kojem se odlučio za primenu načela oportuniteta krivičnog gonjenja - od prijema krivične prijave do donošenja rešenja o njenom odbačaju. Rad takođe sadrži i obrasce tužilačkih akata koji su u vezi sa primenom načela oportuniteta.
Бесплатно
Статья научная
Negotiorum gestio is a legal institute that originates from Roman law. It still exists today and in the legal literature we find a term that defines it as: the unauthorized performance of another’s affairs, i.e., agency without authority. The institute of negotiorum gestio has been continuously used and is the subject of legal regulation in most countries of the continental, European legal systems, including the law of the Republic of Serbia, for more than two millennia. The aim of this paper is to compare the solutions from Roman and contemporary law of obligations using the normative, descriptive, comparative and analytical-synthetic scientific methods. The paper is divided into three parts: the first part, which deals with the Roman understanding of the negotiorum gestio institute, the second part, which presents the current solutions regarding this institute contained in the Law of Contract and Torts of the Republic of Serbia, and the third part, which, using a comparative and the historical method, draws conclusions about whether current solutions contained in contemporary law are better than those that were applied in the ancient period.
Бесплатно
Neka pitanja pravnog aspekta elektronske trgovine
Статья научная
Informacione tehnologije danas predstavljaju nezaobilazan faktor i veoma razvijenu oblast društvenog života. Bez informacionih tehnologija i interneta, danas je nemoguće zamisliti bilo kakvo ozbiljnije poslovanje i povezivanje sa poslovnim partnerima. Prednosti ovakvog vida poslovanja su ogromne i najviše dotiču oblast brzine postupanja i preduzimanja radnji, mogućnost lakog kontakta sa potencijalnim poslovnim partnerima širom sveta kao i univerzalnost komunikacije i međusobnog opštenja. Sa druge strane, postoje i određeni nedostaci kao što su neinformisanost o potencijalnom klijentu, njegovoj poslovnoj ozbiljnosti i kapacitetu da isprati zaključeni pravni posao, kao i određivanje važećeg pravnog okvira za pravni posao (materijalnopravni i procesnopravni). U svakom slučaju Republika Srbija je svojim pozitivnim zakonodavstvom ušla u ove procese i počela da pravno uređuje ovu oblast.
Бесплатно
Neki aspekti korporativnog upravljanja zadrugom
Статья научная
Zadruga je voljna tvorevina članova zadruge, koji je osnivaju i u njoj ostvaruju svoje interese poslujući na osnovu zadružnih načela. Ona je samostalni subjekt u pravu i ima svoj mehanizam kreiranja volje. To je uprava zadruge tj. corporate governance putem koje se volja zadruge instrumentalizuje u konkretne pravne poslove sa zadrugarima, ali i sa trećim licima. U komparativnom zadružnom pravu corporate governance zadruge, pored skupštine, pretežno se struktuira u vidu dva organa: upravnog i nadzornog odbora. U našem pravu, pored ovih organa, zadruga ima i poslovodni organ - direktora. Slabost našeg zadružnog prava u pogledu uređivanja corporate governance zadruge je u tome, što, osim kod direktora, ne dopušta mogućnost da članovi upravnog i nadzornog odbora budu i nezadrugari - stručnjaci. Na taj način, zadruga, kojoj je priznato svojstvo posebnog privrednog društva, dovedena je na tržištu u neravnopravan i nepovoljan položaj u odnosu na druga nezadružna privredna društva. U radu se kritički osvetljavaju naša zakonska pravila o corporate governance u zadruzi, predlažu njihova poboljšanja u formi predloga de lege ferenda, čime bi se kreirale pretpostavke za veću demokratičnost i efikasnost u odlučivanju i poslovanju zadruge.
Бесплатно
Neki aspekti odnosa škole prirodnog prava i Kelzenove normativističke teorije prava
Статья научная
Škola prirodnog prava i Kelzenova normativistička teorija prava, ostavile su zapaženo mesto u celokupnoj istoriji u oblasti teorije prava. Međutim škola prirodnog prava ima svoje trajanje od petog veka pre nove ere, a Kelzenova normativistička teorija ima trajanje nešto više od pola stoleća (od 40-tih godina prošlog veka). Osnovne karakteristike Škole prirodnog prava jeste da svoj izvor nalazi u ljudskom umu kao prirodnoj supstanci i čije su karakteristike osnovna i univerzalna prava čoveka kao što su pravo na život, pravo na slobodu, pravo na ljudsko dostojanstvo i pravo na imovinu i jednakost ljudi po rođenju. Međutim Kelzenova normativistička teorija izvor celokupnog prava nalazi u pra-normi, jednoj metafizičnoj normi kojom se definiše i suština čoveka i same države Ipak i Škola prirodnog prava i Kelzenova normativistička teorija, svaka na svoj način, su ukazivale na manjkavosti pozitivnog prava, koje, uglavnom, počiva na interesno političkoj osnovi. S tim da prirodno pravo na jedan umno-racionalan i prirodan način interpretira koncept prava, bez primesa interesno političkog i ideološkog, a Kelzenova normativistička teorija čuva i štiti pravo od ideološko-političkog kroz zatvoren sistem čistog prava koje počiva na pra-normi, koja nema uporišta u prirodno i društvenoj realnosti.
Бесплатно
Neki sociološki aspekti pojma demokratije
Статья научная
Demokratija kao pojam predstavlja zanimljivu temu za teoretičare društvenih nauka različitog profila, od Platona i Aristotela pa do današnjih dana. Demokratija je danas veoma popularna kao reč, pojam, oblik političkog režima, politički program, cilj kome se teži, ideologija, pokret, zavisno kako ko demokratiju svata i koje joj značenje daje. Može se, bez velike rezerve, konstatovati da u prethodnoj deceniji nema češće upotrebljavane reči od demokratije, ne samo u naučnim i političkim raspravama, već i u svakodnevnom govoru običnih ljudi. Platon je govorio o više oblika demokratije, ali je posebno isticao da je najgori onaj oblik demokratije gde ne vladaju zakoni, nego puka većina, koja nameće svoju ad hok volju. Od Aristotela je potekla ideja da se valjanost demokratije procenjuje po tome koliko ona poštuje opšta i objektivna pravila data kroz zakone. U XVIII veku kao nužan pratilac definisanja demokratije kao vladavine većine pojavljuje se zahtev da vladavina većine mora garantovati osnovna prava političkih, etničkih i verskih manjina. Kada su u pitanju klasične teorije o demokratiji XVIII i XIX veka ona se ispoljava kroz dve teorijske opcije: a) liberalno demokratski model protektivne demokratije i b) razvojnu demokratiju. Savremeni oblici demokratije se ispoljavaju se kroz demokratiju kompetetivnog elitizma i demokratiju pluralizma i neopluralizma. Nakon pluralne i neopluralne na scenu stupa legalna demokratija nove desnice i participativna demokratija nove levice. Na kraju u XX veku dolazi do pokušaja sinteze savremene demokratije u formi demokratije autonomije. U završnom delu rada je ukazano na osnovne slabosti demokratije, a to su: a) apsolutna jednakost građana bez obzira na njihove mnogobrojne lične različitosti; b) gde su granice ispoljavanja demokratije; c) mogućnosti samouništenja demokratije dovodeći demokratskim putem na vlast najgore oblike autokratije.
Бесплатно
New legal solutions in the procedure for the extension of parental rights
Статья научная
In the paper the author presents the legal-political reasons which have motivated the legislator to change the concept and revise the rules of the special contentious procedure concerning the extension of parental rights in the Law on Amendments to the Law on Contentious Procedure of Republic of Serbia (2014). The author analyzes the compatibility of the new legal solutions to the European legal standards and states that certain new legal solutions do not offer a full and adequate protection of a person this procedure is undertaken against, although they improve it to some extent.
Бесплатно
Другой
Бесплатно
Ništavost Ugovora o javnoj nabavci
Статья научная
Razlozi ništavosti ugovora o javnoj nabavci taksativno su nabrojani, a ne kao primeri (ne exempli causa), što znači da se u praksi ne bi mogli kreirati novi razlozi ništavosti ugovora zbog povrede odredaba Zakona o javnim nabavkama van onih propisanih u ovom članu. S time u vezi, treba usko tumačiti i opšte razloge ništavosti ugovora iz člana 103. Zakona o obligacionim odnosima. Odlučivanje o zahtevu za utvrđenje ništavosti ugovora o javnoj nabavci spada u sudsku nadležnost, dok odlučivanje za zaštitu prava, dakle o poništaju postupka javne nabavke, ne spada u sudsku nadležnost, već u nadležnost drugog državnog organa - Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.
Бесплатно
