Review paper. Рубрика в журнале - Pravo - teorija i praksa
Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita - pojam, uloga i značaj
Статья научная
Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita je u Srbiji, od trenutka osnivanja, osigurala više od 80.000 kredita. Njeno postojanje je doprinelo da veliki broj građana dobije stambeni kredit, jer osiguranjem stambenih kredita se postiže niža kamatna stopa. Korporacija osigurava tzv. komercijalne stambene kredite, odnosno kredite odobrene fizičkim licima za kupovinu stana bez subvencije države, kao i subvencionisane stambene kredite, kod kojih država obezbeđuje korisniku kredita kreditna sredstva, najčešće bez kamate. Krediti koji se osiguravaju su obezbeđeni hipotekom, koja se upisuje na uknjiženom objektu ili objektu u izgradnji. Prilikom osiguranja stambenih kredita, kao i prilikom odobravanja stambenih kredita, naročita pažnja se pridaje kriterijumu koji predstavlja odnos traženog iznosa kredita i procenjene vrednosti nepokretnosti. Taj kriterijum LTV - loan to value, ukazuje na nivo rizika odobravanja i osiguranja jednog stambenog kredita; što je LTV viši, veći je rizik za banku a i Korporaciju prilikom prihvatanja osiguranja kredita. Usled toga i visina premije osiguranja koja se plaća Korporaciji zavisi, pored drugih kriterijuma, i od visine LTV-a. Kod nižih vrednosti LTV-a, propisana je i niža premija osiguranja koja će biti obračunata. Korporacija je pravno lice koje je osnovano zakonom i odgovorno je za svoj rad Vladi Republike Srbije. Korporacija je osnovana po ugledu na model kanadske korporacije Canada Mortgage and housing corporation, sa kojom pored sličnosti ima i razlike, koje su naročito izražene usled različitog perioda osnivanja kao i faze kroz koje je tekao razvoj Canada mortgage and housing corporation.
Бесплатно
Nadležnost/delokrug skupštine akcionarskog društva
Статья научная
Posmatrajući vrste i strukturu organa akcionarskog društva (skupština, upravni odbor, izvršni odbor, generalni direktor akcionarskog društva, nadzorni odbor, interni revizor, odbor revizora), jasno se uočava da hijerarhijski najviše mesto među svim organima zauzima skupština. Skupština je reprezent vlasnika društva i samim tim ima najvažniju ulogu u akcionarskom društvu i donosi najvažnije odluke. U okviru akcionarskog društva razlikujemo tri vrste skupštine, i to osnivačku, redovnu godišnju i vanrednu. Suština svih ovih skupština ogleda se u tome da svaka od njih donosi najvažnije odluke vezano za rad, poslovanje i opstanak društva uz određene modalitete svojstvene svakoj od ovih vrsta skupštine. Naravno, najšira i najveća ovlašćenja ima redovna godišnja skupština društva, nešto manji obim ovlašćenja ima osnivačka, dok je vanredna skupština na neki način specijalizovana skupština za donošenje hitnih odluka. U odnosu na savremene Evropske trendove i tendencije, skupština akcionarskog društva, je i pored svih pritisaka i pretenzija, uspela da zadrži svoje mesto i poziciju u hijerarhiji organa akcionarskog društva.
Бесплатно
Статья научная
Najvažnije načelo na kojem se zasniva krivično pravo je svakako načelo zakonitosti. Potrebno je istaći da načelo zakonitosti obuhvata i obavezu da se zakonom propišu i opšti uslovi za primenu krivičnih sankcija. Takođe, ovo načelo se primenjuje i u odnosu na one institute opšteg dela od kojih zavisi postojanje krivičnog dela, ali i na one odredbe opšteg dela koje omogućavaju ili isključuju primenu određene krivične sankcije. Do 17. 11. 2001. godine, u Srbiji je na snazi bio Krivični zakon SRJ koji je propisivao da odredbe opšteg dela tog zakona važe za sva krivična dela određena u saveznim zakonima i zakonima republika. Takođe, određivao je da se za krivična dela, krivično odgovornim učiniocima mogu izreći smrtne kazne, kada je propisana zakonom republike, zatvor i novčane kazne. Kazna zatvora nije mogla biti kraća od 15 dana, niti duža od 15 godina, s tim što je za najteža krivična dela mogla biti dvadeset godina. Istovremeno, na snazi je bio i Krivični zakon RS koji je određivao uslove za propisivanje, izricanje i izvršenje smrtne kazne, propisujući je samo za ubistvo iz člana 47. stav 2. (teško ubistvo) i teški slučajevi razbojničke krađe i razbojništva iz člana 169. stav 2. Zakon o izmenama i dopunama KZ SRJ od 17. 11. 2001. godine, iz registra krivičnih sankcija izbacuje smrtnu kaznu, a krivično odgovornim učiniocima, od tog dana, može se izreći zatvor ili novčana kazna. KZ RS do 9. 3. 2002. godine ni za jedno krivično delo nije predviđao kaznu zatvora u trajanju od 40 godina, a za krivična dela teško ubistvo i teški slučajevi razbojničke krađe i razbojništva propisana je kazna zatvora najmanje 10 godina, što znači od 10 do 15 godina, ili smrtna kazna. U takvoj situaciji, potpuno je jasno, pošto odredbe opšteg dela iz saveznog zakona ne dozvoljavaju izricanje smrtne kazne, da je u tom periodu, najstroža kazna koja je mogla da se izrekne učiniocu ova dva krivična dela bila kazna zatvora u trajanju od 15 godina. Imajući u vidu da su u pitanju dva krivična dela koja spadaju u grupu najtežih krivičnih dela, za koja se uvek propisivala najstroža kazna, a da je u ovom periodu za ta dela mogla biti izrečena samo kazna zatvora u trajanju od 15 godina, mogla bi se prilično argumentovano braniti teza da je u pitanju ozbiljan propust zakonodavca. Međutim, načelo zakonitosti, kao najvažnije krivično pravno načelo, ali i druga načela krivičnog prava ne dozvoljavaju sudovima da, pod bilo kakvim izgovorom, ili zbog bilo kojih 'viših' interesa, ispravljaju greške zakonodavca, ako je uopšte u pitanju greška. Čak i da jeste, u krivičnom pravu postoji neoboriva pretpostavka da je zakonodavac u tom trenutku hteo upravo tako kako je i propisao.
Бесплатно
Статья
Бесплатно
Статья научная
Rad se bavi nasiljem u porodici, kao fenomenom koji postoji, ali kome se u mnogim zemljama i dalje ne poklanja dovoljna pažnja. Još uvek postoje zemlje, u kojima nasilje u porodici ne znači (pravno) zločin. Nasilje u porodici je ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, psihički integritet ili spokojstvo drugog člana porodičnog domaćinstva. Nasilje u porodici pojavljuje se u obliku: fizičkog nasilja, psihičkog nasilja, seksualnog nasilja i ekonomskog nasilja. U Republici Srbiji nasilje u porodici je, kao posebno krivično delo, priznato tek nedavno. Tada je regulisano prvo odredbama krivičnog zakona, a kasnije odredbama porodičnog zakona. Krivični zakonik je poznavao i ranije krivična dela protiv braka i porodice, ali posebno krivično delo nasilje u porodici uvedeno je tek 2003. godine, izmenama i dopunama ranijeg zakona. Porodično pravo je novim zakonikom iz 2005. godine uvelo u srpsko zakonodavstvo nasilje u porodici i zaštitu od nasilja u porodici.
Бесплатно
Статья научная
Nasilje u porodici je poslednjih godina postao veoma izražen problem. Raspoloživa saznanja ukazuju da nasilje u porodici ima veoma ozbiljne društvene i individualne posledice i da su njegove žrtve daleko češće žene i deca nego odrasli muškarci. Nasilje u porodici je izuzetno složena pojava. Nema jedinstvenog pogleda na krug ponašanja koja se smatraju nasilničkim. Nasilje u porodici najčešće podrazumeva fizičko zlostavljanje, a prema mišljenju nekih autora, seksualno zlostavljanje i psihičko nasilje redovni su pratioci fizičkog nasilja u porodici. Ukoliko se osvrt učini na uzroke ovako manifestovanog nasilničkog ponašanja, uviđa se da tranzicioni period karakteriše, između ostalog, visok stepen nestabilnosti i egzistencijalne nesigurnosti, pa su faktori koji dovode do ispoljavanja lepeze mogućnosti nasilničkog ponašanja u jednoj porodici su zaista brojni i veoma izraženi. Osnovna pažnja u radu usmerena je na odredbe Porodičnog zakona koje se odnose na navedenu materiju i Krivičnog zakonika koji uređuju krivično delo - nasilje u porodici, te Zakona o sprečavanju nasilja u porodici.
Бесплатно
Načelo kontradiktornosti (raspravnosti) u krivičnom postupku
Статья научная
Mogućnost krivičnopravnih stranaka, da iznesu sopstveni stav o krivičnoj stvari, ali i da se izjasne o stavu suprotstavljene stranke, kao okosnicu načela kontradiktornosti, čini ugaoni kamen postupka utvrđivanja odlučnih činjenica. Krivični postupak, normativno izgrađen kao spor ravnopravnih stranaka, predstavlja optimalni institucionalni ambijent, za ostvarivanje proklamovanog zadatka krivične procedure. Iz toga proističe važnost načela kontradiktornosti (raspravnosti), koje nije izričito formulisano u ZKP-a, ali nedvosmisleno proizlazi iz procesnog položaja krivičnoprocesnih stranaka. Iako se načelo kontradiktornosti, primarno realizuje na glavnom pretresu, elementi ovog načela zastupljeni su i u ostalim fazama krivičnog postupka. Osnovni preduslov za ostvarivanje principa kontradiktornosti, jeste, da se krivični postupak normativno izgradi kao stranački postupak. U savremenom krivičnom postupku, načelo monofunkcionalnosti jedna je od osnovnih odrednica obaju tipova ovog postupka, koje otvara put ostvarivanju načela kontradiktornosti.
Бесплатно
Neka pitanja pravnog aspekta elektronske trgovine
Статья научная
Informacione tehnologije danas predstavljaju nezaobilazan faktor i veoma razvijenu oblast društvenog života. Bez informacionih tehnologija i interneta, danas je nemoguće zamisliti bilo kakvo ozbiljnije poslovanje i povezivanje sa poslovnim partnerima. Prednosti ovakvog vida poslovanja su ogromne i najviše dotiču oblast brzine postupanja i preduzimanja radnji, mogućnost lakog kontakta sa potencijalnim poslovnim partnerima širom sveta kao i univerzalnost komunikacije i međusobnog opštenja. Sa druge strane, postoje i određeni nedostaci kao što su neinformisanost o potencijalnom klijentu, njegovoj poslovnoj ozbiljnosti i kapacitetu da isprati zaključeni pravni posao, kao i određivanje važećeg pravnog okvira za pravni posao (materijalnopravni i procesnopravni). U svakom slučaju Republika Srbija je svojim pozitivnim zakonodavstvom ušla u ove procese i počela da pravno uređuje ovu oblast.
Бесплатно
Neki aspekti korporativnog upravljanja zadrugom
Статья научная
Zadruga je voljna tvorevina članova zadruge, koji je osnivaju i u njoj ostvaruju svoje interese poslujući na osnovu zadružnih načela. Ona je samostalni subjekt u pravu i ima svoj mehanizam kreiranja volje. To je uprava zadruge tj. corporate governance putem koje se volja zadruge instrumentalizuje u konkretne pravne poslove sa zadrugarima, ali i sa trećim licima. U komparativnom zadružnom pravu corporate governance zadruge, pored skupštine, pretežno se struktuira u vidu dva organa: upravnog i nadzornog odbora. U našem pravu, pored ovih organa, zadruga ima i poslovodni organ - direktora. Slabost našeg zadružnog prava u pogledu uređivanja corporate governance zadruge je u tome, što, osim kod direktora, ne dopušta mogućnost da članovi upravnog i nadzornog odbora budu i nezadrugari - stručnjaci. Na taj način, zadruga, kojoj je priznato svojstvo posebnog privrednog društva, dovedena je na tržištu u neravnopravan i nepovoljan položaj u odnosu na druga nezadružna privredna društva. U radu se kritički osvetljavaju naša zakonska pravila o corporate governance u zadruzi, predlažu njihova poboljšanja u formi predloga de lege ferenda, čime bi se kreirale pretpostavke za veću demokratičnost i efikasnost u odlučivanju i poslovanju zadruge.
Бесплатно
Normative regulation of electronic administration in Republic of Serbia
Статья научная
Following the general trend of the technical-technological progress in society, where technology is increasingly important in everyday life, states and public authorities on all continents strive to facilitate the exercise and protection of the rights of their citizens, and to remove bureaucratic barriers that previously existed and were a common accompaniment appearance of the administrative procedure. As an expression of such an aspiration, but also as a necessary consequence of the technical progress, many countries are introducing a system of electronic public administration. Following this trend, our legislator also establishes a system of electronic public administration, with which he tries to facilitate the exercise of citizens’ rights, but also to improve the image that citizens have of a public administration, previously known for its sluggishness and inefficiency. The introduction of electronic administration into the domestic legal system, on the other hand, was done without a sufficient preparation, and it was not realized without certain difficulties, both at the normative level as well as at the level of the implementation of various normative solutions. This paper presents the legal regulations, i.e. the normative framework regulating the introduction and functioning of electronic administration in Republic of Serbia.
Бесплатно
Nosioci ekonomske politike u državi
Статья научная
Svaka ekonomija teži da bude stabilna i razvojna. Da to postigne ona se mora bazirati 'kvantitativno-kvalitativno usklađenom procesu reprodukcije'.1 Ekonomiju čine procesi proizvodnje, razmene, raspodele i potrošnje, a sve ovo radi zadovoljenja širokog spektra socio-ekonomskih potreba. Ukoliko se želi obezbediti stabilno funkcionisanje proširene reprodukcije, ove procese mora i jedino može organizovati, regulisati, usmeravati i kontrolisati država na makroekonomskom nivou. Ona to čini putem mreže činilaca ekonomske politike. Privrede svih zemalja, kako onih nerazvijenih, tako i najrazvijenijih se susreću se sa određenim problemima u svom funkcionisanju, koje bismo mogli nazvati univerzalnim. Oni iziskuju nužnost državne intervencije. Ovi problemi se tiču nedostatka faktora proizvodnje ili njihovog nepravilnog razmeštaja, otežanosti odvijanja reprodukcije, naročito proširene, ekološke krize itd. Zajedničko svojstvo im je da se javljaju u fazi proizvodnje, kao osnovnoj fazi reprodukcije, te se stoga nužno odražavaju na sve njene faze. Ekonomija kao ključna društvena delatnost neraskidivo je vezana za državu. Bez normativnog regulisanja ekonomskih odnosa, sudske zaštite, ali i ekonomske politike kao sistema mera koje deluju na ekonomske odnose i procese u cilju njihove optimalizacije, ekonomija jedne zemlje ne bi mogla funkcionisati ili bi se sama od sebe pretvorila u monstruozan mehanizam, čiji se članovi međusobno bore za život, ne birajući sredstva ni metode, dok sam od sebe ne bi propao. Preterano mešanje države dovelo bi pak do ukidanja osnovnih ekonomskih zakonitosti, jer ekonomija kao uslov svog opstanka zahteva autonomnost, dok se potpunom neutralonošću od same države prema privredi, dobiva sistem pun anomalija.
Бесплатно
Статья научная
Analizirajući rečeno, nalazim da ima mesta predlogu da se zakonom reši ova nova procesna situacija koju je pojava instituta svedoka-saradnika donela u ovoj pravnoj materiji, iako je jasno da se sve pravne situacije ne mogu zakonom regulisati. To bi se učinilo tako što bi istražni sudija ili predsednik veća u ovakvom slučaju razrešio dužnosti branioca, advokata koji je u istom predmetu ili u drugom predmetu po istom događaju, ranije zastupao drugog okrivljenog, koji je kasnije postao svedok-saradnik, a čiji se iskazi međusobno razlikuju. Ovo stoga da bi se sprečila kolizija interesa i ispoštovala dužnost čuvanja profesionalne tajne.
Бесплатно
Novčane obaveze i raskid ugovora
Статья научная
Ispunjenje ugovora je osnovni motiv zbog koga ugovorne strane zaključuju ugovor. Kada ugovarač ne ispuni svoje ugovorne obaveze, u tom slučaju ugovoru verna strana može da zahteva ispunjenje ili raskid ugovora. Autor se bavio analizom propisa koji uređuju raskid ugovora zbog neispunjenja novčane obaveze i uočio je određenu koliziju između zakonskih odredbi koje uređuju ovu materiju. Predmet analize su bila i normativna rešenja predložena Prednacrtom Građanskog zakonika, koja pokušavaju da otklone nedorečenosti i postojeće suprotnosti pozitivno - pravnih propisa.
Бесплатно
O Dušanovom zakoniku sa aspekta ustavnosti
Статья научная
Autor razmatra različita gledišta o pravnom karakteru Dušanovog zakonika; postavlja odgovarajuće kriterijume za utvrđivanje da li se ovaj istorijski dokument može svrstati u ustavne akte i klice ustavnosti. U tom cilju upoređuje se njegova sadržina sa standardnom ustavnom materijom, utvrđuju se njegova formalno pravna obeležja (postupak donošenja i pravna snaga). Polazeći od načela i principa ustavnosti, ali i od istorijskih okolnosti, zaključuje se da je evolutivno posmatrano teško u ovom dokumentu naći klice ustavnosti, ali da je njegova istorijsko-komparativna vrednost u tome što je on bio čin voljnog samoograničenja vlasti, u jednom višem cilju - snaženju srednjevekovne srpske države na pravnim osnovama.
Бесплатно
Статья научная
Zastupanje je preduzimanje pravnih poslova u ime i za račun zastupanog fizičkog ili pravnog lica, na osnovu ovlašćenja za zastupanje. Ovlašćenje za zastupanje zasniva se na: 1. zakonu; 2. opštem aktu pravnog lica; 3. aktu nadležnog organa ili na 4. izjavi volje zastupanog (punomoćje). Pravni subjekt nekada ne može sam preduzeti pravni posao zbog pravnih ili faktičkih smetnji. Institutom zastupanja omogućava se svim licima koja pravni posao ne mogu lično preduzeti, da to učine preko zastupnika. Neke pravne poslove nije dozvoljeno preduzimati preko zastupnika. U radu su obrađeni pojam zastupanja, bitni elementi zastupništva, delanje u ime i za račun zastupanog lica.
Бесплатно
O reformi visokog obrazovanja u Srbiji
Статья научная
Ako se istorijski posmatra razvoj visokog obrazovanja u Srbiji, može se izvesti nekoliko zaključaka: - da je visoko obrazovanje u Srbiji bilo koncipirano na veoma konzervativnim osnovama, gde je uvek postojao stah od promena, kao i strah od uplitanja države u ovu oblast, a kao sinonim za državu je uvek bila vladajuća klasa, koja je obrazovanje koristila za postizanje svojih ličnih ciljeva, bez razmatranja šta to može značiti za državu kao zajednicu ljudi; - da se uvek smatralo da naše visoko obrazovanje od savršenstva deli samo nedostatak finansijskih sredstava, koji je uvek postojao; - postojao je veliki broj studentskih organizacija, ali njima često nije bio prioritet zaštita interesa studenata, već su delovali periodično, samo u trenucima kada je bilo potrebno uvesti još jedan vanredan ispitni rok, ili produžiti rok za upis studenata u narednu godinu i dr., a retko kad su delovali na nekom trajnijem planu, kao što je unapređivanje nastavnog procesa, revizija postojećeg stanja i njegova reforma itd. - početak devedesetih odlikuje raspad SFRJ, ratovi, ekonomsko razaranje zemlje, višegodišnje sankcije, pa ratno razaranje zemlje krajem devedesetih. Sve to se neminovno negativno odrazilo na sve sfere života ljudi u Srbiji, pa i na visoko obrazovanje i još više je doprinelo razvijanju fenomena 'odliva mozgova' i gubitak cele jedne generacije mladih, obrazovanih i sposobnih ljudi. - tek ulazak u dvadeset prvi vek je pružio tračak nade i slabo svetlo na kraju jednog dugog i tamnog tunela propadanja. Ranije sporadični pokušaji iniciranja promena, su tada postajali sve masovnija pojava. Nova generacija mladih se usudila odvažiti na prve korake ka napretku i evropskim integracijama. Ipak, želja za promenama nije ono što je našoj zemlji dovoljno da bi povratila svoj nekadašnji sjaj. Potrebna su konkretna delanja i istrajnost u njima, jer će se prvi rezultati pojaviti tek u predstojećim godinama, isto onako kako su devedesete godine, svoje negativne posledice reflektovale tek kada su prošle. Da bi napravili pomak i razvoj visokog obrazovanja u Srbiji, treba svakako da se vodimo uporednim rešenjima drugih, razvijenijih država, ali nećemo rešiti svoje probleme tako što ćemo samo mehanički inkorporirati njihove propise u naše Zakone i druge akte. Mora se voditi računa i o našoj prosvetnoj tradiciji. Ono što treba da nam je na umu je činjenica da mi ne stvaramo novo visoko obrazovanje, već da vršimo reviziju i reformu već dugo godina postojećeg, pa će zbog toga, možda ovaj veliki i težak posao biti još teži. Transparentnost promena, revizije i reforme, mora biti jasna i dostupna svima koji žele da se u nju uključe i daju joj svoj doprinos. Edukacija mladih, pa i ljudi drugih životnih dobi, je neophodna da bi se pospešio demokratski razvoj zemlje, njen ekonomski oporavak i razvoj svesti o istinskim vrednostima, čiji je značaj opao, pa i potpuno izgubljen u godinama ratova i izolacije. I, ako sve napred rečeno možemo staviti u jednu rečenicu, ona bi možda glasila - 'Čekaju nas godine velika iskušenja i ako uspemo da im odolimo, očekuje nas ogroman posao koji treba završiti, a posle možemo biti sigurni da dobri rezultati nikako ne mogu izostati!'.
Бесплатно
Статья научная
Dostojevski je deset godina u Sibiru analizirao sudbine i karaktere skitnica i razbojnika '... i uopšte sveg crnog, tužnog života'. Njegovo psihološko budno oko prodrlo je u najtananije delove ljudske duše. Opisujući u svojim delima četrdesetak različitih patoloških tipova Dostojevski postaje književnik podzemlja. Roman 'Zločin i kazna' predstavlja svojevrsnu studiju slučaja i raspravu o smislu i besmislu zločina i kazne, centralnih pojmova krivičnog prava. Razmišljanja o zločinu i načinu i svrsi kažnjavanja njihovih učinilaca stara su koliko i ljudska zajednica. Pojedina krivična dela, kao što je ubistvo postoje u svim društvima i vremenima. Ono što se razlikuje jeste reakcija na njih - od odmazde do resocijalizacije, od smrtne kazne do njenog ukidanja. Razlikovala su se i shvatanja o uzrocima koji dovode do kriminalnog ponašanja, da li su faktori koji utiču na pojedinca čisto unutrašnje prirode ili rezultat sadejstva sa spoljašnjim okolnosti i kojima treba dati primat. Izgraditi društvo bez kriminala, izazov je kome niko nije uspeo da odgovori.
Бесплатно
Obaveze i odgovornosti poslenika angažovanog po ugovoru o delu
Статья научная
Ugovori zaključeni intuitu personae su takvi ugovori kod kojih lična svojstva jednog ili oba ugovornika predstavljaju odlučujući element njihove saglasnosti, tako da je izvršenje obaveza ili sticanje prava strogo u vezi sa ugovornikom zbog čijih je ličnih svojstava ugovor i zaključen. Ugovor o delu se uvek zaključuje kao ugovor intuit personae i upravo je to jedna od njegovih glavnih osobina. Obaveze poslenika su: izvršenje dela u smislu obavljanja određenog fizičkog ili intelektualnog rada, odnosno postizanje određenog rezultata, izvršenje posla u ugovorenom roku, bitno je i da posao obavi on lično, kao i garancija za svojstva i predaja izrađene stvari naručiocu. Pored ovih obveza, poslenik je dužan i da skrene pažnju naručiocu o nedostacima materijala.
Бесплатно
Obligation to update digital products in delivery agreements
Статья научная
The aim of this paper is to analyze the legal obligations to update digital products within the context of contracts for the supply of digital content and digital services. Through a legal analysis of the provisions of the German Civil Code relevant to this obligation, the study explores the specificities that make this requirement distinctive for digital products. The research methodology includes a qualitative analysis of legal texts and relevant literature to identify key elements and challenges in the implementation of the obligation to update. The findings reveal that suppliers are legally obliged to provide updates for digital products even when such an obligation is not explicitly stipulated in the contract. This research contributes to a better understanding of the legal aspects of updating digital products and provides a foundation for future legislative initiatives and practical guidelines for suppliers.
Бесплатно
